HRANA

Američki san u japanskim rolnicama

Obuka za sečenje tune i lososa pod idealnim uglom
Mirijam Džordan
Datum: 19/01/2018

Američki san u japanskim rolnicama

Foto: Profimedia

Gaum Aung, izbeglica iz Burme, nikada nije ni čuo za suši pre nego što je pre tri godine stigao u Sjedinjene Države. Danas on godišnje zarađuje više od 100.000 dolara, zajvaljujući kreacijama kao što su Zaslepljujući zmaj i Mango tango.

U poslednje dve godine, Aung, koji nikad nije završio ni srednju školu, a ni engleski ne govori baš najbolje, od jedne radnje koju je vodio došao je do tri. U međuvremenu je uštedeo dovoljno za kuću vrednu 700.000 dolara i obučio deset prijatelja iz Burme da krenu njegovim stopama.

"Ostvario sam američki san", kaže Aung (38), dok stoji ispred reklame za suši unutar supermarketa u ovom gradu u Južnoj Kaliforniji.

Postoji dugačka tradicija u Americi, da imigrantske zajednice počnu da dominiraju u pojedinim poslovnim sektorima, da regrutuje svoje zemljake i tako dostižu srednju klasu. Mnogi primeri su poznati. Grčki dajneri. Kineske perionice. Vijetnamski saloni za nokte. Mnogi radnici u supermarketima su izbeglice iz Mjanmara, države donedavno poznate kao Burma, gde je građanski rat razrušio domove na stotine hiljada ljudi različitih etničkih manjinskih zajednica, poput Čina, Kačina, Karena i, u poslednje vreme, Rohindži.

Na desetine hiljada Burmanaca je našlo nov život u poslednje vreme. A suši je postao njihov izvor sreće.

Filip Maung stigao je u Sjedinjene Države 1989, kao 22-godišnjak bez imalo novca. Nakon što mu je recesija s početka devedesetih uništila planove da postane veliki trgovac nekretninama, počeo je da radi u Naprednom svežem konceptu, kompaniji s juga Kalifornije koju je pokrenuo japanski imigrant, pionir suši-supermarketa. Formula: prodavnica poseduje samo radove, frižider i ostavu. Kompanija donosi sastojke, a kuvari na licu mesta spremaju hranu.

Godine 1998. Maung je pokrenuo Hišo suši u Šarlotu, Severna Karolina, finansijskom centru gde će, mislio je, lako obezbediti pozajmicu. Ali Hišo, što na japanskom znači "sigurna pobeda", naišao je na prepreke. Banke su ga odbijale. Pozajmio je 100.000 dolara od prijatelja i porodice i iscedio limit kreditne kartice. Kako bi sačuvao novac, spavao je u kolima kad god bi putovao od radnje do radnje i nudio koncept svežeg sušija.

Nije mu išlo lako. "Suši? Ma da, čoveče", seća se da su mu govorili. "Amerikanci vole picu i prženu piletinu."

Ali do 2001. imao je suši barove u 15 radnji na Srednjem zapadu i na Jugu, sa prodajom od oko 2,5 miliona dolara. Hišo je rastao sa brojem Burmanaca koji su stizali u SAD, do broja od 1.300 2004. godine, iako je svega dva leta ranije bilo 113. Godine 2007, 14.225 izbeglica iz Malezije i Tajlanda došlo je u zemlju.

Hišo sada ima tezge na više od 1.100 lokacija u 41 državi. Prodaja će nadmašiti 140 miliona dolara ove godine. Oko 95 odsto franšizanata su Burmanci, koji moraju da obezbede početni kapital od 10.000 dolara i da prođu dvonedeljnu obuku.

"Većina polaznika bude veoma nervozno, kada im date pirinač u ruke", kaže Žao Žao Dongmen, instruktorka. "Previše ga izgnječe." Ona im kaže da moraju da se odnose prema pirinču jako nežno, kao da sade travu na nori, osušenu morsku travu koja drži rolnice na okupu.

Početnici takođe stavljaju previše fila, pa ih gospođa Dongmen redovno opominje. "Mi pravimo suši, pobogu, a ne picu ili burito."

Aung je obučio svoje zemljake iz Burme da seku losos i tunu baš pod pravim uglom i da prave rolnice savršenog oblika, punjene avokadom, krastavcima i drugim sastojcima.

Mnoge mušterije misle da suši spremaju japanski kuvari, kaže Aung, i navodi da im on uvek kaže istinu ako neko pita. Visok kvalitet je mnogo važniji za njih, dodaje, uz napomenu da mesečno zarađuje oko 17.000 dolara.

Pre nekoliko meseci, njegova ljubav iz srednje škole došla je u Sjedinjene Države i počela da radi na njegovoj tezgi u Karslbadu, u Kaliforniji. Uskoro će se venčati i zasnovati porodocu.

Njegov jedini problem je što "stalno obučava nove ljude". "Jer kad Burmanci upoznaju suši, oni žele sopstvenu radnju."

© The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.