MIŠLJENJA I KOMENTARI

Borba Moskovljana za straćare

"Hruščovke" su počele su da niču kasnih pedesetih u bombardovanim gradovima
Uvodnici Tajmsa
Datum: 19/01/2018

Borba Moskovljana za straćare

Foto: Profimedia

Na prvi pogled, svako ko živi u jednoj od oronulih stambenih zgrada koje okružuju centralnu Moskvu bio bi srećan da se odatle iseli. Brzinski nabacane u hroničnom nedostatku stambenog prostora posle Drugog svetskog rata i dizajnirane da ne traju više od 25 godina, nekvalitetne, krive, ruinirane zgrade sa svojim stančićima poznate su kao "hruščovke", aluzija na Nikitu Hruščova, sovjetskog lidera pod kojim je većina njih i sagrađena, ili "trušjobi", ruski izraz za straćare. Ipak, kada je opštinska uprava Moskve stanovnicima tih zgrada ponudila stanove u modernim zgradama dalje od grada, kako bi porušila te ruine, promptno su udarili na ulice.

Organizatori kažu da je 14. maja izašlo 30.000 ljudi, što je značajan broj u zemlji u kojoj vlasti nimalo blagonaklono ne gledaju na proteste. (Vlasti su, tipično, procenile da ih je bilo 8.000). Ali policija nije intervenisala. Za razliku od političkih mitinga opozicije usmerenih protiv predsednika Vladimira Putina, ovo se ticalo nečeg što je u većoj meri zajedničko Rusima. Iako ne s namerom da bude politički, ovaj protest i te kako je govorio o starim sovjetskim navikama i novoj ruskoj stvarnosti.

"Hruščovke" su počele su da niču kasnih pedesetih u bombardovanim gradovima. Mnogo Rusa živelo je u pretrpanim komunalnim stanovima, i jedva su čekali da se presele u sopstveni kutak, ma koliko mali ili lošeg kvaliteta bio. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, često im je nuđena prilika da otkupe stanove u kojima žive. Zgrade su ostale u državnom vlasništvu.

Aktuelni projekat prvobitno je odobrio Putin koji je pretpostavio da će svi odmah pristati na moderne stanove. Ali većina "hruščovki" je u blizini metroa; ponuđene zgrade nisu. Oni koji u "hruščovki" borave odmah su zaključili da moskovski gradonačelnik Sergej Sobjanjin namerava da ih premesti u zabačenu oblast i izvođačima radova obezbedi prvoklasne nekretnine, te nisu gubili vreme da se pobune.

Putin je ubrzo promenio stranu i saopštio da neće potpisati ništa što krši pravo privatnog vlasništva (premeštanje uključuje nacionalno zakonodavstvo), ostavivši Sobjanjina da se sam snalazi. Gradonačelnik se brzo, takođe, predomislio o nekoliko stvari, obećavši pritom građanima koji se isele stanove ekvivalentne vrednosti, ne samo veličine.

To nije ubedilo one koji su na ulicama. "Sobjanjine, ne radi 'ono što je bolje za nas', ostavi nam 'ono što je dobro'", pisalo je na jednom od transparenata. Ljudi sebe više ne posmatraju kao štićenike paternalističke države, već kao vlasnike koji zahtevaju pravo da se pitaju kako će se upravljati njihovom svojinom i njihovim gradom. Vremena su se promenila, gospodine Sobjanjin.

© The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.