MIŠLJENJA I KOMENTARI

Derište je došlo na vlast

Trampovi prvi dani otvaraju pitanje: Ima li on 70 ili 7 godina?
Morin Daud
Datum: 19/01/2018

Derište je došlo na vlast

Foto: Profimedia

Znači, zapao nam je ludak. Sat za sudnji dan otkucava brže, raste otpor, a antialkoholičar Donald Tramp izgleda da se već napio moći.

Dobio je ulogu života i sada raspoređuje ostale: Stiv Benon mu je borbeni čekić i agitprop genije; Ivanka i Džared su konsiljerei, porodica koja uskače da zajedno reše ko ostaje, a ko leti; Vladimir Putin evocira ulogu Trampovog tate Freda koji je bio krajnje agresivan i proračunat, hladan kada bi se Donald usijao, neko ko je verovao da je svet podeljen na ubice i luzere. (U Putinovom slučaju, ovo je doslovno.)

Bile su nam potrebne godine da otkrijemo da je Ričard Nikson razgovarao sa portretima u Beloj kući i upropastio mirovne pregovore u Vijetnamu 1968. da sebe pogura na izborima. Trebale su nam godine da shvatimo da je Dik Čejni bio dementni megalomanijak. Ali sa predsednikom Trampom, sve je tu - histerični izlivi besa, obmane, sumnja u sebe i kompleks više vrednosti.

Ako je prošli predsednik bio iznad toga da se nadmeće i svađa, ovaj jeste nadmetanje i svađa. Otišli smo iz ne-drame, u sve-dramu, od visokih etičkih standarda do nemanja etičkih standarda. Oni koji u Ovalnu sobu uđu sa čipsom na ramenima i dubokim izvorima nesigurnosti, poput Niksona, Buša i Trampa, neće odjednom zapucati od samopouzdanja. Bela kuća ima običaj da podstiče paranoju.

Ipak, zapanjujuće je koliko je brzo sve postalo uvrnuto. Trampovom biografu Timu O'Brajenu novi predsednik prizivao je sliku "tipa na pogo štapu u ružičnjaku koji naokolo poskakuje sa daljinskim upravljačem u ruci pokušavajući da smisli na šta da odgovori na Tviteru u narednih 30 sekundi".

Bela kuća "ogoljava Donalda do njegove srži", piše drugi biograf, Majkl D'Antonio. "Da je mogao da svakog dana svog života komanduje pažnjom svetskih medija, to bi i uradio. Činjenica da u Beloj kući ima novinare koji su praktično zarobljenici i koje svaki čas može dovući na potpisivanje izvršnih naredbi, za njega je kao ubrizgavanje heroina. Uhvatio je korak i ekstatičan je zbog ovoga. Jedino što ga muči jeste neodobravanje Njujork tajmsa."

Bivša rijaliti zvezda koja sada poriče stvarnost na talasu ozlojeđenosti bele radničke klase odjahala je pravo u Ovalnu sobu i tresnula štampu, ali, kako D'Antonio kaže, "on želi odobravanje elite i kad god ga ne dobije, razjari se".

Umesto da uživa u pobedi koja je imala najmanje šanse u modernoj istoriji da se ostvari, predsednik Tramp upao je u bizarnu frojdovsku opsesiju je li publika na njegovom inauguracionom govoru bila velika kao Obamina 2009. Kada je Služba za nacionalne parkove retvitovala sliku na kojoj se porede publike dvojice predsednika, prikazavši prazne parkove na Trampovoj inauguraciji, njegova administracija kaznila je službu gašenjem naloga na Tviteru na jednu noć. Prema Vašington postu, Tramp je pozvao aktuelnog direktora službe i naredio mu da obezbedi drugačije fotografije koje prikazuju gužvu koja se komešala u zapećcima njegove glave.

Onda je predsednik Tramp otišao u CIA i, umesto da se izvini što je obaveštajnu zajednicu uporedio sa nacističkom Nemačkom, nastavio je da cmizdri o "neiskrenom" izveštavanju medija o veličini njegove publike. Kasnije tog dana, već potresen usled problema sa fotografijom i neverovatnim bujanjem ženskih marševa prepunih ružičastih šešira i prezira prema njemu, predsednik Tramp poslao je svog portparola Šona Spajsera da se brže-bolje suprotstavi medijima i ponudi im sada već neslavne alternativne činjenice.

Sedamdesetogodišnjem sedmogodišnjaku nije se dopalo Spajserovo nepredvidivo izlaganje i svetlo odelo koje mu nimalo ne pristaje. Post je objavio da Tramp smatra da Spajser nije bio dovoljno vatren dok je izlagao odbranu Trampuniverzuma, mesta u kojem kraljev ego ima primat nad objektivnim činjenicama.

Sada je predsednik sam u kući, potpisuje izvršna naređenja koja brane ulazak u zemlji svim Sirijcima usred razarajućeg rata i drugima iz muslimanskih zemalja, dokument koji će ostati kao fleka na našoj zemlji. Ovo, dok govori Megi Haberman iz Tajmsa kako obožava "prelepe telefone" u Beloj kući i kako zbog sastanaka ujutru ima ograničeno vreme za gledanje televizije.

"Zaista je jedinstveno biće", kaže D'Antonio. Pitam biografa da li je nervozan kao i svi ostali i on mi odgovara da jeste. "Donald je maničan, a nije depresivan", razmišlja naglas. "Jedina stvar koju možete da uradite jeste da mu odvlačite pažnju na jedan dan, pa onda na još jedan, da ne bi uradio nešto katastrofalno."

Kao i Obama i Tereza Mej, D'Antonio dodaje: "Mnogo je ljudi tokom godina pokušalo da ga umiri i prilagodi mu se, dan za danom. U jednom trenutku shvatite da je prošla godina. Svi žele stabilnost, ali on uspeva u pometnji."

© The New York Times


Ukupno komentara: 2



Sva polja su obavezna.



Marcco
22.01.2018 - 09:40
Moglo je i gore
A da je umesto Trup-a pobedila gđa Clinton? Nakon onakvoj sramotnog obračunjavanja sa neistomišljenicima u samo stranci i načinu vođenja kampanje? Da ne pominjem da je dobrom delu Amerika dosta od propagiranja pederastije, transvestita i drugih mentalnih bolesti.
Stevandza
27.02.2018 - 12:23
Po zasluzi
Drugima su menjali rezime,bombardovali neistomisljenike,medijski stvarali cudovista od drugih naroda u ocima njihovih stanovnika.... ima mnogo,nema prostora na internetu celome. Na kraju vas narod izabrao narandzasto :)