AMERIKANA

Detektovanje zajedničke istorije

Arheolozi se okreću nesigurnim izvorima da otkriju zaboravljenu istoriju plemena Pekvota
Tajler Dž. Keli
Datum: 19/01/2018

Detektovanje zajedničke istorije

Foto: Profimedia

Kit Vajl je u šumama Konektikata pre nekoliko godina detektorom za metal pretraživao zemljište kada je pronašao mesingani trougao, sa rupicom u sredini, dug skoro šest i po centimetara. Dvadesetdevetogodišnji Vajl je menadžer kompanije koja se bavi obukom za preživljavanje. U slobodno vreme, detektuje metal.

U septembru se odvezao u Mašantaket Pekvot muzej i istraživački centar sa nekoliko kutija punih pronađenih predmeta - bisera njegove kolekcije. Muzej predstavlja testament vremenu kada je kazino Foxwoods Resort načinio pleme Pekvota najimućnijim u Americi. Iako tog bogatstva odavno nema, Pekvoti i dalje finansiraju projekte arheologa Kevina Mekbrajda koji puno radno vreme radi na, kako kaže Lori A. Poter, portparolka nacije Mašantaket Pekvot, "istoriji koju su napisali pobeđeni, a ne pobednici".

Vajl je u muzeju otpakovao kutije, pokazavši predmete koje je prikupio u oblasti oko domovine Pekvota. Doktor Mekbrajd, direktor muzejskog istraživanja, i Dejvid Dž. Naumek, stariji istoričar, pregledali su gomilu, ali im je za oko posebno zapao grubo obrađeni mesingani trougao - arheološka signatura 17. veka.

Ova dva naučnika bila su pri kraju sedmogodišnjeg projekta koji je dokumentovao Pekvotski rat iz 1637. godine, naročito bitku koju su Englezi vodili dok su se povlačili na brodove nakon što su masakrirali Pekvote na reci Mistik.

Mnogi arheolozi ljude koji se bave detektovanjem metala smatraju pljačkašima kojima nije mesto u blizini laboratorija i iskopina, ali dr Mekbrajd ima drugačija shvatanja. "To je goruća tema u profesionalnim krugovima", kaže. "Do koje mere treba prihvatiti amatere i one koji to rade iz hobija? Ne možete da ih zaustavite, tako da je bolje pridružiti im se."

Naučnici su sa lokalnim klubovima za detektovanje metala sklopili neobičan savez. "Nazivamo ih džedaj masterima", kaže dr Mekbrajd, ističući da su pripadnici tih klubova pronašli oko 80 odsto artefakata koji su iskorišćeni za ovaj projekat.

Krajem novembra, Vajl je dr Mekbrajda odveo na mesto na kojem je pronašao predmet. To je navelo Mekbrajda da intenzivno razmišlja o mesecima i godinama koje su usledile nakon što su Englezi porazili Pekvote. Preživeli su podeljeni između Mohegana i Naraganseta, tradicionalnih pekvotskih neprijatelja.

Bio je to "praktično kulturni genocid", objašnjava dr Mekbrajd. Muškarce su obezglavljivali, žene prodavali drugim engleskim kolonijama. Posleratni sporazum bio je izričit: "Više se nećete zvati Pekvotima."

Oni koji su dodeljeni Moheganima raseljeni su u pet sela. U pismu koje je Rodžer Vilijams, osnivač Roud Ajlanda, 1638. poslao Džonu Vintropu, guverneru kolonije Masačusets Bej, navedeno je da se četiri od pet sela nalazilo uz Temzu, u blizini današnjeg Novog Londona.

Mekbrajd kaže da je Vajl možda otkrio "prvu prisilnu naseobinu" domorodačkog naroda. Dodaje da postoji "više nego dobra" šansa da je u pitanju Tatupekvog, jedno od sela koja se pominju u pismu iz 1638. godine.

Ta naseobina prethodila je Mašantaketu, prvom američkom domorodačkom rezervatu koji je uspostavljen 1666. godine, gde se danas nalazi pekvotski muzej.

Ukoliko je zaista otkriven Tatupekvog, Kit Vajl biće naveden kao pronalazač. Premda se nije preterano uzbudio tog popodneva kada je pronašao mesingani komad, postao je ekstatičan kada je shvatio da bi njegov hobi kojim ubija vreme mogao da načini istorijski doprinos.

"Postajete deo nečeg većeg od prostog skupljanja puščanih zrna i kopči za kaiševe", objašnjava Vajl.

© The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.