NAUKA I TEHNOLOGIJA

DNK analiza: Kako smo ukrotili konje

Izvor mleka i mesa ispostavio se kao odličan i za jahanje
Kenet Čeng
Datum: 19/01/2018

DNK analiza: Kako smo ukrotili konje

Foto: Profimedia

Konji koje su žrtvovali neustrašivi nomadi u Centralnoj Aziji pre više od 2.000 godina daju nam novi uvid u to kako su ljudi pripitomili divlje životinje i uzgajali ih za sopstvene potrebe.

Skiti su lutali od Sibira do Crnog mora nekih 800 godina, počev od devetog veka pre nove ere. Bili su čuveni po konjičkim sposobnostima, uključujući i odapinjanje strela iz sedla, i ozloglašeni po brutalnom tretmanu onih koje bi porazili. Drevni grčki istoričar Herodot pisao je da su Skiti oslepljivali svoje robove, a njihovi su ratnici pili krv prvog neprijatelja kojeg ubiju u bici.

U jednoj studiji, objavljenoj u žurnalu Science, međunarodni tim upotrebio je najsavremenije genetičke alate na 13 pastuva sahranjenih u brdu u današnjem Kazahstanu i dobro očuvanih zahvaljujući stalnom ledu.

Dekodirani DNK ne samo što nam daje uvid o drevnim konjima već i sugeriše da su Skiti bili mnogo više od ratnika.

"Ovde ih vidimo kao uzgajivače", kaže Ludovik Orlando, profesor molekularne arheologije sa Univerziteta u Kopenhagenu, koji je vođa istraživanja. "Otkrivamo delove njihove strategije i delove njihovog znanja od pre 2.300 godina."

Otkrića se takođe uklapaju u sve značajniju teoriju o pripitomljavanju životinja i promenama koje su se kod njih dešavale u interakciji s ljudima.

Među životinjama čiji su životi postali neodvojivi od čoveka, konji su došli na kraju.

Psi su bili prvi životinjski prijatelji čoveka - vukovi koji su kopali po ljudskom smeću za hranu i počeli da slušaju ljude pre oko 15.000 godina, ili još ranije. Goveda, živina i svinje pripitomljene su u različitim delovima sveta pre između 8.000 i 11.000 godina.

Ali pre svega 5.500 godina ljudi u središnjoj Aziji počeli su da hvataju i čuvaju konje, zarad mesa i mleka. Jahanje je došlo kasnije.

U ovom novom istraživanju, naučnici su koristili deo kosti sa skeleta konja - manje od pola grama u većini slučajeva - iz kojeg su izvlačili DNK. Uspevali su da dešifruju genome za 11 od 13 konja iz skitske humke. Oni su analizirali i DNK dva ždrepca iz kraljevske skitske grobnice 400 godina ranije, i jednu kobilu, staru 4.100 godina, koja je pripadala obližnjem narodu Sintašta, prvima koji su upregli konje u karuce na dva točka.

Iz DNK, naučnici su ustanovili da su Skiti uzgajali konje posebnih karakteristika: zdepastih i debljih prednjih ekstremiteta. Konji su imali i dobre gene za zadržavanje vode, što pokazuje da su kobile verovatno mužene zbog mleka koje su pili ljudi. Mnogi konji imali su gene kakve danas poseduju čistokrvni konji za trke.

Geni su pokazali i koloplet boja - kremastu, crnu, tačkastu, braon, kestenjastu. Mnoge genetske promene bile su vezane za "neuralnu grbu" - liniju ćelija duž kičmene moždine. To se uklapa u predloženu teoriju da su životinje koje su živele sa ljudima počele da se menjaju tako da imaju manje mozgove, veće uši, uvijene repove i da dolaze u sijaset boja.

Ali te genetske promene značile su i da su životinje u svakoj narednoj generaciji bile manje plašljive i mnogo prijemčivije za rad sa ljudima. "Sve ovo podržava nešto što bismo mogli nazvati velikom, ujedinjenom teorijom domestikacije", kaže Danijel Bredli, profesor genetike na Triniti koledžu u Dablinu, u Irskoj.

Istraživači nisu našli gene koji omogućavaju pojedinim rasama konja da se daju u kas - hod koji je brži od šetnje ali sporiji od galopa. Za razliku od modernih konja, konji Skita, makar u svom DNK, nisu pokazali tragove parenja životinja u bliskom srodstvu. "To je veoma iznenađujuće kada je reč o konjima", kaže dr Orlando.

Hromozom Y priča genetsku storiju mužjaka u jednoj vrsti. Mitohondrija - energetska "fabrika" unutar ćelija - sadrži DNK koji se dobija samo od majki. Kod modernih konja, Y hromozomi među pastuvima su skoro identični, što pokazuje tehniku uzgajanja: koristio se jedan ždrebac, poželjnih karakteristika, koji je pravio mnogo potomaka.

To znači da su Skiti dozvoljavali konjima da se prirodno pare, navodi dr Orlando.

Čitavo istraživanje ukazuje na duboki uticaj koji su ljudi imali na okruženje i na evoluciju drugih vrsta, već milenijumima. "To je nešto što čovek radi već veoma dugo", kaže Melinda Zeder, naučnica koja proučava pripitomljavanje na Institutu Smitsonijan. "To nije uvek štetno ni negativno."

© The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.