NAUKA I TEHNOLOGIJA

Džin pronalazi dom u zemlji piva

Procvat lokalnih destilerija u Nemačkoj
Robert Simonson
Datum: 19/01/2018

Džin pronalazi dom u zemlji piva

Foto: Profimedia

Na Sajmu barova i pića u Berlinu, velikoj manifestaciji koja se održava svakog oktobra u zdanju nekadašnje železničke stanice, bila su izložena alkoholna pića. Na jednom štandu služio se nemački džin, na drugom pak dakiri s kubanskim rumom. Pored njih bio je štand s novim nemačkim džinom. Iza ugla "Kamparijev" bar delio je negroni. Nešto dalje bio je novi nemački džin.

Primećujete li šablon? Nemačka, zemlja piva, rizlinga i šnapsa, poludela je za džinom.

Za poslednjih deset godina broj malih destilerija džina naglo je porastao. Teško je utvrditi koliko ih tačno ima, ali mnogi kažu da postoje stotine proizvođača džina. Nemačka se sada nadmeće s Engleskom i Španijom u ljubavi prema džin-toniku.

"Već je uobičajena šala da se svake nedelje na tržištu pojavi nova marka džina", priča Darijus Kulakovski, barmen u "Limonadjeu", berlinskom koktel-baru u kom, dodaje on, "džin teče kao voda."

"Jedino piće koje se u ovom baru takmiči sa džinom jeste sok od svežeg limuna i limete", kaže Kulakovski. "Nekada se govorilo da barovi žive od votke", dodaje. "To je prošlost. Sada se najviše zarađuje od džina."

Ova moda nije demografski isključiva. Čini se da svi vole džin. "Neverovatno", kaže Jerg Majer, ugledni nemački barmen i vlasnik hamburškog bara "Lav". "Ulični pabovi sada služe džin i tonik. Došao je kraj."

Poplava džina zahvatila je i kućne vitrine.

"Omiljeno piće na kućnim zabavama sada je džin-tonik", govori Majer. "Ljudi ne kupuju jednu, nego tri boce tonika i šest boca džina da bi smešali koktel kako žele. Uzmu možda jednu bocu dobrog burbona i votke, ali pet-šest boca džina."

Danilo Don Ranasinge, stalni gost "Lava", priča da kod kuće ima četiri vrste džina, među njima "Berliner brandštifter" iz Berlina i "Tripl pik" iz Bremena. "Džin je dobar za sve", navodi on. "Proizvodnja nije skupa, zarada barova je pristojna, postoji mnogo ukusa i mešavina za uživaoce."

Jerg Majer smatra da je ova nova strast prema kleki nastala na talasu uspona popularnosti džina svuda u svetu; ljubitelji klasičnih koktela podstakli su ljude da ponovo otkriju džin. Tvorci minhenskog džina "Djuk" zasluge pripisuju novom nemačkom zanimanju za hranu i piće.

Danijel Kulakovski kaže da je privlačna i lokalna priroda svake marke karakteristične po posebnoj mešavini biljaka kao što su limun verbena i cvet lipe. "Odjednom džin-tonik nije više samo džin-tonik", objašnjava on. "Postaje dirljiva priča u čaši."

Među najuglednijim nemačkim markama je "Djuk", nastao 2008. godine. Mnogi barmeni i destileri slažu se da je pomama za džinom počela s pojavom suvog džina "Adler Berlin" 2005.

No, najpoznatija marka zasad je ona s maštovitim imenom "Majmun 47"; nastala je u Švarcvaldu 2010. i vrlo brzo stekla je pristalice. Ove godine, posle neprestanog rasta prodaje, marku je otkupio konglomerat "Perno Rikar".

Među drugim važnim markama su "Zigfrid Rajnland", "Džin sul" iz Hamburga i "Vindšpil" iz vulkanske oblasti Ajfel.

"Za proteklih šest godina video sam mnogo novih vrsta kako se pojavljuju i nestaju i došlo je vreme da prestanemo s brojanjem", rekao je Aleksander Štajn, direktor "Majmuna 47".

Stefan Garbe, osnivač i direktor "Džin sula", smatra da nema znaka jenjavanja potražnje. "Ima mnogo onih koji su modu prihvatili kasnije", kaže on.

© The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.