ZDRAVLJE I FITNES

Eksperimentalna operacija za pacijenta unutar pacijenta

Šansa da dete izbegne oštećenje mozga
DENIS GREJD HJUSTON
Datum: 11/01/2018

Eksperimentalna operacija za pacijenta unutar pacijenta

Profimedia

Pacijent, još unutar majčine utrobe, privukao je pažnju na monitoru u zamračenoj operacionoj sali. Prsti, nožni prsti, njegovi tabani, sve je bilo savršeno formirano.

Ali ne i njegov donji deo leđa.

"Okej, ovo je pravi posao", rekao je dr Majkl A. Belfort, akušer i šef ginekologije dečje bolnice u Teksasu.

Fetus, star 24 sedmice i dva dana, manji od jednog kilograma, trebalo je da ima operaciju. On je imao težak oblik bolesti kičme, u kojem se kičmeni stub i kičmena moždina ne razvijaju pravilno. Deca rođena u ovom stanju pretežno ne mogu da hodaju i pate od nagomilavanja tečnosti u mozgu, nemogućnosti kontrolisanja mokraćne bešike i ostalih komplikacija.

Dečji neurohirurg, dr Vilijam Vajthed, pridružio se dr Belfortu za operacionim stolom. Doktori su izvodili ovu operaciju kičme na fetusima još od devedesetih; to nije potpun lek, ali može da smanji stepen invaliditeta.

Ali sada, ova dva doktora su testirala novu eksperimentalnu tehniku - tehniku koja je imala veliki rizik od neuspeha.

Doktori su napravili širok rez na majčinom donjem abdomenu, pažljivo izvadili njenu matericu, još vezanu sa unutrašnjošću, i napravili dva četvoromilimetarska proreza. U prvi su ubacili "fetoskop", mali teleskop sa kamerom, svetlom i alatom za hvatanje. Drugi prorez je bio za ostale minijaturne instrumente.

Osvetljena iz unutrašnjosti, materica je bila crvena u tamnoj prostoriji.

Bolest kičme se dešava u trećoj ili četvrtoj sedmici trudnoće, kada se tkivo koje se formira oko kičme ne zatvori pravilno. Uzroci ove bolesti nisu razumljivi, ali u nekim slučajevima manjak folne kiseline vitamina B igra ulogu. Značajna studija objavljena 2011. godine otkrila je da je operacija pre rođenja bolja od operacije posle rođenja. Procenat dece koja su mogla samostalno da hodaju porastao je sa 20 na 40 odsto, a potreba za šantom se smanjila na pola.

"To je dobar procenat, ali ja bih voleo da je veći", rekao je dr Vajthed, dodajući da dosadašnja operacija pre rođenja nije dovela do poboljšanja kad ne postoji mogućnost zadržavanja mokraćne bešike. Pacijentkinja dvadesetosmogodišnja Leksi Rojer i njen dvadesetdevetogodišnji suprug Džošua počeli su da se zabavljaju još u srednjoj školi i uvek su hteli da imaju decu. Ali gospođa Rojer je imala zdravstvenih problema zbog čega su doktori smatrali da je trudnoća rizična. Ona je imala jedan pobačaj i nije zatrudnela ponovo. Par je bio oduševljen u maju saznavši da je ona ponovo trudna. Tokom ultrazvučnog pregleda u trinaestoj sedmici, oni su videli svog sina prvi put.

"Bilo je mnogo suza radosnica", priča Leksi Rojer. Onda je tehničar rekao da ide da pozove doktora.

Usledila je serija testova. Defekt je bio težak, jer je kičma uvlačila moždano stablo. "Izgleda da se radi o moždanom oštećenju, cevčicama za hranjenje, cevi za disanje, invalidskim kolicima, uobičajenim stvarima za loš zivot", rekla je Rojerova.

Gospođa Rojer, frizerka i njen suprug, vatrogasac i zaposleni u hitnoj pomoći, okrenuli su se pretraživanju po internetu i proučili proceduru o kojoj doktori u njihovom rodnom gradu San Dijegu nisu znali: fetoskopska operacija. Početkom septembra su otišli u Hjuston radi testiranja. Rezultat je potvrdio da njihov sin boluje od teškog oblika bolesti kičme, ali sa dozom nade u svemu.

"On je mrdao svoje noge, pomerajući ih sve do stopala", govori Rojerova. "Imao je pokretnost u delu koji doktori nazivaju 'papučicom za gas'. Njegov zglob je fleksibilan i pokretan, veoma dobar znak za mogućnost hodanja."

Doktori su takođe smatrali da sa ovom operacijom postoji dobra šansa za eliminaciju ugrađivanja doživotnog šanta koji isušuje tečnost iz mozga. Leksi Rojer je rekla da su ona i njen suprug pronašli "sreću i mir" odlukom da odu na operaciju.

Operacija je počela 27. septembra u pretoploj operacionoj sali idealnoj za fetus, ali sparnoj za osoblje. Tokom standardne dosadašnje procedure za operaciju kičme, doktori su otvarali majčin abdomen i matericu da bi došli do fetusa. Ali po novom, eksperimentalnom pristupu, dr Belfort je otvorio donji abdomen gospođe Rojer, ali ne i njenu matericu.

Operisanjem fetusa, doktori su povukli kožu i membranu preko otvorene kičmene moždine i zašili šant. Operacija je trajala oko tri sata. Doktori Belfort i Vajthed su ovu proceduru prvi put koristili u julu 2014. godine i radili su je najmanje 28 puta do tada. Do sada su rezultati operacije bili uglavnom pozitivni.

Neki doktori su kritični kada je reč o operaciji i upozoravaju da ugljen-dioksid ubrizgan u matericu može da naškodi fetusu. Dr Belfort je rekao da do sada nema dokaza o štetnosti, ali da će vreme pokazati.

Ali gospođa Rojer ne žali. "Mislim da je ovo što smo uradili prava stvar za nas."

"Ne mogu da zamislim da trudnoća napreduje ne znajući svaki dan kakva je šteta učinjena i da li postaje lošije. Olakšanje je krenuti napred."  

(c) The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.