HRANA

Evropska industrija maslina oseća efekte klimatskih promena

Klimatski "šokovi" čine da uzgajanje masline postane riskantan posao
Somini Sengupta
Datum: 11/01/2018

Evropska industrija maslina oseća efekte klimatskih promena

Profimedia

Bio je jun, ono doba godine kada bi prve masline provirile iz cvetova na toplotu ranog leta. Irene Gvidobaldi, međutim, hodala je po vrućini kroz svoje drvorede i užasnuto posmatrala kako su cvetovi sa krošnji počeli da venu i opadaju.

Jedini način da sačuva stabla svoje porodice u Umbriji bila je kupovina najvrednije stvari od svih tog sušnog leta: vode.

Mnogo, mnogo vode.

Irene, osma generacija uzgajivača maslina, kupovala je ogromne količine vode gotovo svakog dana, skoro čitavog leta.

Toplotni talas koji je ovog leta udario na jug Evrope, a koji - kažu naučnici - nosi otiske klimatskih promena koje je izazvao čovek, samo je jedna od čudnovatih vremenskih prilika koje su zadesile one koji prave maslinovo ulje.

Nekih godina, poput ove, vrućina dođe rano i dugo se zadrži. Drugih pak kiša pada takvom silinom da masline istrule, postanu crvljive. Ili bude mraz u nedoba, kad prvi plodovi rađaju, što se dogodilo krošnjama Beatriče Kontini Bonakozi u Toskani. Ili posle talasa vrućine usledi maglovita, kišna nedelja, poput one na imanju Sebastijana Salafije, na Siciliji, pre nekoliko godina, kad se drvo zbuni treba li da rodi ili ne, kako Salafija kaže.

"Svake godine se nešto dogodi", ističe Salafija.

Prošli su dani kada se moglo računati na blago "mezze stagioni", prelaz između godišnjih doba, kada se masline odmore pre i posle vrućine. Nema više ni cikličnosti na koju se moglo računati: jedna dobra godina, pa jedna ne baš sjajna.

Sada je, kaže Irene, "kao da igrate lutriju".

Stabla masline su izdržljiva. Maslinovo ulje ima centralnu ulogu u kulinarstvu i folkloru na čitavom Mediteranu. Njegove blagodeti po zdravlje već su toliko poznate i dokazane da je potražnja za ekstradevičanskim uljem neprekidno u porastu. Međutim, promenljiva klima maslinarstvo pretvara u veoma riskantan posao - makar na Mediteranu, području gde je i nastalo.

Berbe su loše već tri od poslednjih pet godina, velikoprodajne cene su porasle, a uticaj klimatskih promena na proizvod poput maslinovog ulja samo je dokaz koliko će globalno zagrevanje izmeniti načine na koje uzgajamo hranu.

Prognoze za ovogodišnju proizvodnju maslinovog ulja su oprečne. U Italiji se očekuje da će ona biti 20 odsto niža od proseka u periodu od 2000. do 2010. godine, ali svakako bolja nego protekle sezone. Španija, najveći proizvođač na svetu, očekuje pad proizvodnje od najmanje 10 odsto u odnosu na prošlu godinu. Grčka je očajna, baš kao i Tunis.

Ovo leto bilo je izuzetno toplo i sušno na jugu Evrope. U Španiji su temperature išle do iznad 40 stepeni Celzijusa u julu. U Italiji je bilo 30 odsto manje padavina ispod očekivanog nivoa.

Naučnici su zaključili u septembru da su se "šanse da se ponovi leto toplo kao ovogodišnje" uvećale za deset puta od početka 20. veka, a da su šanse da se ponovi toplotni udar poput onog avgustovskog, Lucifera, uvećane četiri puta.

"Otkrili smo veoma jasan uticaj fosilnih goriva na globalno zagrevanje", kaže Hajdi Kalen, klimatolog.

Jednog toplog ponedeljka u oktobru, Beatriče Kontini Bonakozi i njen brat Filipo obilazili su porodično imanje, poznato kao Kapecana, u brdima severozapadno od Firence. Tu i tamo, na zemlji bi se našla sićušna, usahla maslina. Nekoliko stabala bilo je golo. Ali mnoga su bujala od debeljuškastih, purpurno-zelenih maslina.

Kapecana će svejedno, prema Beatriče, ove godine proizvesti 20 odsto manje ulja.

Na južnim obodima Toskane, u dolini mršave hrastovine, Rikardo Mikeli vodi svoje imanje "Agricola Nuova Casenovole" po biodinamičkim principima: ne koristi pesticide i dobar deo svoje zemlje ostavlja divljini.

Ove godine, do juna, već se bilo užarilo. Njegove rane moraiolo masline, jedna od tri vrste koje koristi za spravljanje ulja, ostale su na granama. Ali one što rađaju kasno, leccio del corno, što njegovom ulju daju začinski, mračni šmek, izgorele su i opale. Uskoro je čitavo polje bilo posuto opalim cvetovima.

On će, prema sopstvenoj proceni, proizvesti 60 odsto manje nego inače. A pošto ulje neće sadržati i masline leccio del corno, biće laganije nego inače, manje začinjeno i sa manje polifenola koji maslinovo ulje čine zdravijim od drugih.

"Ne znamo šta ćemo ubuduće", kaže Mikeli. "Jedne godine je previše vlage. Druga je pretopla. Ko zna šta je sledeće?"

(c) The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.