SVET DANAS

Jedini preživeli dnevnik iz gulaga

Dnevnik povezan u zmijsku kožu je, kako se veruje, jedini preživeli izveštaj o životu u gulagu napisan u samom kampu
Eva Šolman i Nil Mekfarkar
Datum: 20/01/2018

Jedini preživeli dnevnik iz gulaga

Novinarka Zoja Erošok u Muzeju istorije gulaga u Moskvi. Fotografije: Džejms Hil za Njujork tajms

MOSKVA - Gotovo sedamdeset godina predivan dnevnik veličine šake i sa koricama od zmijske kože Olge M. Ranitskaje čamio je u zaboravu.

Kombinacija duhovitih crteža i oštroumnih rima, dnevnik - više grafička novela nego običan dnevnik - prikazuje nedaće srčanog čiča-gliše, autorkinog alter ega.

Ranitskaja je pisala dnevnik dok je bila zatvorena u gulagu, sovjetskom sistemu radnij kampova gde je Josif Staljin poslao milione ljudi od tridesetih do pedesetih. Gulag je poslužio kao inspracija brojnim književnicima, od Aleksandra Solženjicina do Varlama Šalamova. Oni su, međutim svoja dela napisali pošto su oslobođeni. Dnevnik Ranitskaje je, kako se veruje, jedini napisan u kampu a da je sačuvan.

Zoja Erošok, istaknuta ruska novinarka, godinama je istraživala identitet autorke dnevnika i njenu sudbinu. Ta saga je predmet nove izložbe: "Dokaz: Mala knjiga" koja traje do 8. februara u Istorijskom muzeju gulaga u Moskvi.

Ruska vlada nedavno je otkrila prvi nacionalni spomenik žrtvama političke represije.

Ali stav prema Staljinu i njegovom teroru je postao tolerantniji. Predsednik Vladimir V. Putin ne demantuje Staljinove represije ali se baca novo svetlo na njegovu zaostavštinu "efikasnog menadžera".

Ako bi vas u gulagu uhvatili sa olovkom i papirom, bili biste pogubljeni. Ranitskaja je preživela dve godine, a preživelo je i 115 stranica.

Autorka je dnevnik počeka 1941. - to je datum na prvoj stranici - kada je radila u meteorološkoj stanici u Karlag radnom logoru u Kazahstanu.

Nacrtan u stilu prerevolucionarnih stripova, svaka stranica dnevnika posvećena je nekoj temi poput gladi ili straha ili ilustruje specifične, često emotivne momente od tragedije izgubljenog kaputa u surovoj klimi do radosti pronalaženja vučice koja joj je postala ljubimac. U dnevniku postoje i reference na rusku literaturu, uključujući pesnike Puškina i Ljermontova a tu su i latinski citati. Naslov dnevnika "Rad i dani" citat je epske poeme Hesioda iz 700. p.n.e. koja se bavi korupcijom, iskrenošću i pravdom.

U februaru 2009. Erošok je dobila dnevnik od žene iz Sibira čija majka ga je iznela krišom iz kampa 1946. Jedino čega se žena sećala da joj je rečeno o knjizi je da ju je napisala žena po imenu Olga koja je možda radila u meteorološkoj stanici.

"Odgovorila je na svo to zlo nečim kvalitetnim, kvalitetom crteža, kvalitetom jetika i kvalitetom snažnih i pozitivnih osećanja: ljubavlju prema sinu, ljubavlju prema životu, prema ljudima", rekla je Erošok.

 

Stranice iz dnevnika nalik grafičkoj noveli koji je vodila Olga M. Ranistkaja u gulagu, kampu za prinudni rad pre oko 70 godina
Stranice iz dnevnika nalik grafičkoj noveli koji je vodila Olga M. Ranistkaja u gulagu, kampu za prinudni rad pre oko 70 godina
Džejms Hil za Njujork tajms

 

Ona je više puta prečitala dnevnik tražeći tragove. Stranica sa listom šestoro zaposlenih u stanici. Samo jedna je bila žena. Da li je to Olga?

Erošok je napisala članak u listu Novaja Gazeta o dnevniku i tragovi su se pojavili. Ina A. Nogotovič, ruska imigrantkinja u Izraelu, stupila je u kontakt sa Erošokovom. Ona je rođaka Ranitskaje.

Erošok se tada javio Vasili Hristoforov, šef arhiva FSB, Federalne službe bezednosti, naslednika sovjetske tajne policije. On je proverio nekoliko arhiva beznednosne agencije, uključujući i jedan u Ukrajini i dobio dosije o ispitvanju Ranitskaje posle njenog hapšenja.

Odatle, Erošok je bila u stanju da sastavi priču. Ranitskaja je bila ukrajinska Jevrejka rođena u Kijevu. Dva puta se udavala a iz prvog braka je imala sina Sašu. Uhapšena je 1937 tokom Staljinove velike čistke i optužena pod sumnjivim okolnostima, da je poljski špijun. Osuđena je na pet godina prinudnog rada da bi na kraju odslužila devet.

Dok mu je majka bila u kampu, Saša je bio kog bake. Kada je imao 16 godina, 1942, ubio se.

Ranitskaja je bila prinuđena da ostane u egzilu do Staljinove smrti 1953. Radila je na klinici i napisala zbirku poezije pre smti u Kijevu 1988.

Ranitskaja je navodno bila llepotica ali Erošok nikada nije pronašla neku njenu sliku. "Mislim da je veoma važno da kad postoji dnevnik, kada postoji ovaj život, da postoji i lice", kaže ona.

Za Erošok, dnevnik nije samo dokaz već i neka vrsta osvete Staljinu u ime svih njegovih žrtava. "Želeo je da ih izbriše sa lica zemlje", kaže ona. "Pa sada njega nema ali je ova knjiga ostala".

© The New York Times


Ukupno komentara: 3



Sva polja su obavezna.



Bojana
21.01.2018 - 13:38
Imam samo jednu primedbu
Za dnevnik bi se moralo reći preostali ili zaostali ili pronađen, sačuvan ili nešto drugo u tom smislu
ratimir b.vojvodić
22.01.2018 - 09:40
zaguljeni gulag
ako je staljin gonio samo što je židovka onda je bio hitlerova desnica
Лазар Панић
22.01.2018 - 16:18
Бајата тема...
Зар ви ништа свежије не нађосте од Стаљиновог Гулага? Пишите ви нама о ФЕМА камповима, о затвору у Гвантанаму, о сукобима у Фергусону, Сент Луису итд. и како сте зауставили те сукобе. Реците нешто о масовним убиствима на улицама, школама и трговима америке (намерно мала слова).