SVET DANAS

Kako će se prehraniti sve veći broj stanovnika na planeti

Istraživači su ranije ukazivali da je ključ održivog poljoprivrednog sistema ubediti potrošače da jedu manje mesa i bacaju manje hrane koja je već uzgojena
Piše: Bred Palmer / The New York Times International Report
Datum: 03/03/2019

Kako će se prehraniti sve veći broj stanovnika na planeti

Foto: Profimedia

Ukoliko ovaj svet želi da napravi značajne promene u oblasti klimatskih promena, neće biti dovoljno samo očistiti planetu od izduvnih gasova iz automobila i fabrika. Krave i polja pšenice moraće da se uzgajaju na radikalno efikasnije načine, takođe.

To je zaključak novog istraživanja koje je sproveo Institut za svetske resurse iz Vašingtona. Izveštaj upozorava da će u poljoprivredne sisteme morati da se uvedu drastične promene u narednih nekoliko decenija kako bi milijarde ljudi mogle da se hrane, a da to ne dovede do klimatske katastrofe.

Poljoprivreda već zauzima oko 40 odsto svetskog zemljišta i odgovorna je za četvrtinu emitovanih gasova staklene bašte. Očekuje se da broj stanovnika na planeti sa 7,2 milijarde ljudi do 2050. poraste na 10 milijardi, a s obzirom na činjenicu da sa rastom prihoda sve više ljudi jede meso, negativni uticaji na životnu sredinu biće sve veći.

S obzirom na aktuelne trendove, kažu autori istraživanja, u 2050. biće potrebno proizvesti 56 odsto više kalorija nego što je to bio slučaj 2010. godine. Ukoliko poljoprivrednici odgovore na potražnju tako što će poseći još šuma i uništiti druge ekosisteme kako bi obezbedili mesto za useve i uzgoj stoke, kao što su to činili dosad, novo poljoprivredno zemljište biće dvostruko veće od površine Indije.

To bi praktično onemogućilo da globalno zagrevanje ostane ispod dva stepena Celzijusa, što je temperatura koju je međunarodna zajednica usvojila kao cilj, čak i u slučaju da se emisije štetnih gasova svedu na minimum. Kada se poseku šume, zalihe ugljen-dioksida koje se nalaze u drveću bivaju otpuštene u vazduh.

"Hrana je majka svih izazova održivosti", kaže Dženet Ranganatan, potpredsednica Instituta za svetske resurse. "Ne možemo se spustiti ispod dva stepena Celzijusa ukoliko ne budemo načinili značajne promene u prehrambenom sistemu."

Ovo istraživanje nije prvo koje upozorava na pitanje ishrane sve većeg broja stanovnika na planeti. Razlika je u pristupu i rešenjima koja nude autori.

Istraživači su ranije ukazivali da je ključ održivog poljoprivrednog sistema ubediti potrošače da jedu manje mesa i bacaju manje hrane koja je već uzgojena.

U novim izveštajima se, međutim, ističe da postoje ograničenja u efektima takvih strategija. Autori preporučuju da najveći konzumenti govedine i jagnjetine smanje potrošnju za 40 odsto do 2050. godine, odnosno na jednu i po porciju nedeljno. Proizvodnja ovih vrsta mesa ima naročito negativan uticaj na životnu sredinu.

Istraživači, međutim, ne računaju na sve popularnije veganstvo.

"Želeli smo da izbegnemo oslanjanje na neizvesne faktore", kaže dr Timoti Serčinger, istraživač sa Univerziteta Prinston u Nju Džerziju i vodeći autor istraživanja.

"Možemo da zamislimo da ljudi menjaju govedinu za piletinu, i to bi odigralo veliku ulogu."

Istraživači su ponudili i strategije koje bi omogućile poljoprivrednicima da uzgajaju više hrane na već postojećim poljoprivrednim zemljištima, a da ujedno smanje emisiju gasova, premda bi to zahtevalo dramatične promene u načinu rada širom sveta.

Na primer, ističu istraživači, u nekim delovima Brazila, na najbolje vođenim poljoprivrednim imanjima proizvede se četiri puta više govedine po hektaru nego na onim imanjima koja se ne vode propisno, a osnovne razlike su uglavnom u tome koliko su krave zdrave i kakvu travu jedu. Poboljšanje produktivnosti moglo bi da odgovori na sve veću potražnju za mesom, a da u isto vreme odloži seču šuma.

Autori istraživanja takođe ističu da bi pojedine tehnike mogle da doprinesu smanjenju negativnih uticaja na životnu sredinu.

Na primer, nove hemijske komponente mogu da spreče da đubrivo emituje potentni gas azotni oksid, a naučnici rade na istraživanju aditiva koji bi sprečili proizvodnju metana koji umnogome doprinosi globalnom zagrevanju.

Istraživači ističu da strategije za poboljšanje produktivnosti postojećih poljoprivrednih zemljišta i pašnjaka mora ići podruku sa rigoroznijom politikom očuvanja i zaštite šuma u Brazilu i supsaharskoj Africi. U suprotnom, poljoprivrednicima će biti isplativije da seku šume, a tako i pogoršaju klimatske promene.

"Ranije su poljoprivredna politika i zaštita šuma išle paralelno, uz mnogo interakcije”, kaže Linus Blomkvist, direktorka Instituta "Breakthrough” iz Kalifornije. "Veliki je izazov povezati ta dva kako bismo dobili efikasnu poljoprivredu, a da za to ne moramo koristiti dodatno zemljište.”

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.