SVET DANAS

Kako je vespa (p)ostala zvezda italijanskih ulica i nadživela šezdesete

"Većina luksuznih brendova ima konkurenciju. Vespa nema", kaže Čelsi Lamer, osnivač Moto Ričmonda u Virdžiniji koji se bavi prodajom vespi i drugih brendova skutera i motocikala
Piše: Roj Furgot / The New York Times International Report
Datum: 26/03/2019

Kako je vespa (p)ostala zvezda italijanskih ulica i nadživela šezdesete

Alesandro Bjanki/Rojters; Vespa drži cenu zahvaljujući imidžu koji je stvorila u pop kulturi za 72 godine svog postojanja

Svake godine, kompanija Dž. D. Pauer predstavlja automobile koji drže najveći postotak svoje originalne cene u periodu od tri godine. Ali vozilo koje prednjači nikada nije na tom spisku.

Pobednik ne bi delovao kao šampion vrednosti. Izgleda manje-više isto kao i pre 72 godine, kada je prvi put pušten u prodaju. Nema gepek, a snaga motora ima anemična 3,2 konja koji dostižu maksimalnu brzinu od 65 kilometara po satu. Razlog što ga nema na spisku je to što je pobednik skuter. Tačnije, vespa.

Ipak, među 24 vozila koja se razmatraju za Nagradu za preprodaju, prosečno zadržavanje vrednosti kod četvorotočkaša iznosi 55,7 odsto. Za vespe ona iznosi 72,1 odsto, prema podacima Dž. D. Pauera. Sa izuzetkom kolekcionarskih vozila, vespe zadržavaju svoju vrednost bolje od svih, uključujući i druge skutere i brendove motocikala.

Dva modela vespe – Sprint 150 i GTS 300 – i posle tri godine zadržala su 79 odsto svoje početne cene. Time su nadmašili i najbolje automobile, kamione i sportska vozila, uključujući i sveukupnog pobednika, Dodge Heavy Duty Ram 3500 (75 odsto); najboljeg premijum lidera među sportskim automobilima, Porsche Cayman and Boxster (58,9 odsto), pa čak i slavni 911 (58,7 odsto).

Postoji jedan razlog zašto bi vespa mogla da ima ovo jedinstveno mesto na tržištu. Dok se automobili kompanija Porše, Lend Rover i Mercedes takmiče za premijum kupce, sa skuterima je stvar drugačija.

"Većina luksuznih brendova ima konkurenciju. Vespa nema", kaže Čelsi Lamer, osnivač Moto Ričmonda u Virdžiniji koji se bavi prodajom vespi i drugih brendova skutera i motocikala.

To nije baš u potpunosti tačno. Honda nudi Metropolitan, Jamaha Vino 50, a Genuine nudi Buddy. Prema rečima potpredsednika kompanije Genuine, Treja Djurena, sva tri brenda prodavanija su od vespe u SAD. Sva tri su, takođe, jeftinija. Nijedan od njih međutim nije dostigao prestiž i zadržavanje vrednosti kao vespa.

Kupovina nove vespe je skup sport. Osnovni model Primavera 50cc košta 3.800 dolara. Vespa 946 RED je najskuplja i vredi 10.500 dolara. Deo prihoda od prodaje tog modela odlazi dobrotvornoj fondaciji RED koju je osnovao pevač grupe U2 Bono Voks.

Veliki skuteri poput BMW C650 GT i Suzukijevog Burgman 650 Executive su ono što skuteraši zovu "maksi". Tradicionalisti tvrde da iako maksi-skuteri imaju male točkove i sve druge osobine klasičnog skutera, oni ipak predstavljaju klasu za sebe.

"Kada sednete na maksi-skuter, apsolutno nemate osećaj da ste na skuteru", kaže Piter Lundgren, vlasnik vespe. "Na maksiju stižete do obale brzinom od 130 kilometara na čas. Sa skuterom već morate da se pomučite."

Vespa je zadržala estetiku originalnog modela iz 1946. godine – ona je proizvedena od metala, dok konkurenti koriste plastiku.

"One su divne. Sve u vezi sa njima je divno", kaže Čelsi Lamer.

I one se zaista razlikuju od drugih modernih skutera. Osnovnu strukturu čini metalna "monokok" šasija, a vespa je zato lakša i čvršća.

"To joj daje eleganciju", kaže Kolin Šetak, autor knjige Skuteri: Crvene oči, beli zidovi i plavi dim i vlasnik prodavnice Sportique Scooters u Koloradu. "Loša strana toga je što kada se vespa ošteti, mnogo je skuplje popraviti je."

Pjađo, koji proizvodi vespu, ima reputaciju zbog pouzdanosti.

Ali ono što definitivno značajno utiče na zadržavanje vrednosti jeste imidž koji je vespa stekla za svoje 72 godine postojanja u popularnoj kulturi. "To je veliki brend još od pedesetih godina", kaže Leni Sims koji prati motocikle kao potpredsednik za specijalizovana tržišta u Dž. D. Paueru.

"Kada gledate film snimljen u Italiji, obavezno se neko voza naokolo na vespi."

Vespa je postala romantični ideal skutera kada su se Gregori Pek i Odri Hepbern provozali na njoj 1953. godine u filmu "Praznik u Rimu". Ona je bila jedan od centralnih elemenata britanskog mod pokreta šezdesetih godina koji je poslužio kao inspiracija za rok operu "Quadrophenia" iz 1973. godine.

"Ljudi dolaze kod preprodavaca Jamahe da kupe Vino i kažu: 'Želim onu vespu'", kaže Lundgren.

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.