SVET DANAS

Kako su žene postale glavne rančerke na američkom zapadu

Kada su mehanizacija i tehnologija transformisale rančerstvo i učinile da biti kauboj više ne podrazumeva fizičku snagu – iako je rančerke imaju napretek – već smisao za poslovanje, stočarstvo i životnu sredinu, žene su obnovile svoju vezu sa zemljom
Piše: Ejmi Čozik / The New York Times International Report
Datum: 01/03/2019

Kako su žene postale glavne rančerke na američkom zapadu

Fotografije: Amanda Lusijer za Njujork tajms; Sve više žena se hvata ukoštac sa vođenjem ranča

Stotinama godina pre nego što je Holivud predstavio svoju verziju američkog zapada u kojoj su muškarci zveri i upravnici zemlje, žene su vodile glavnu reč. Pripadale su urođeničkim narodima, Navaho, Čejenima i drugim plemenima, bile su špansko-meksičke rancheras koje su negovale i krotile nepregledna polja, jahale sa svojim psima kroz neprohodne predele, lovile i uzgajale stoku.

Potomci evropskih naseljenika doneli su sa sobom ideju o ulogama muškarca i žene, te su porodične farme i rančevi decenijama bili u rukama muškaraca. A sada kada su mehanizacija i tehnologija transformisale rančerstvo i učinile da biti kauboj više ne podrazumeva fizičku snagu – iako je rančerke imaju napretek – već smisao za poslovanje, stočarstvo i životnu sredinu, žene su obnovile svoju vezu sa zemljom.

U isto vreme, braća, sinovi i unuci koji bi inače nasledili porodične rančeve, u poslednjih desetak godina opredelili su se za manje hrabre poslove. U 2012. godini, 14 odsto od 2,1 miliona farmi u SAD vodile su žene, prema podacima Ministarstva za poljoprivredu.

Dok je odrastala na porodičnom ranču u Koloradu, Kejtlin Tosig posmatrala je svoju majku kako kuva i obavlja kućne poslove, a uz to hrani i poji stoku i konje.

Kejtlin (32) danas sa svojom majkom i sestrom vodi ranč. “Tretiramo jedna drugu drugačije”, ispričala je Kejtlin po povratku iz bolnice gde joj je na čelo stavljeno šest šavova pošto ju je krava ritnula. Istog popodneva se vratila na posao. “Ima manje ega.”

Rančerke su pronašle istu nezavisnost i avanturu kakva je inspirisala njihove muškarce, ali one takođe sebi tabaju novi put. Žene predvode trend održivog rančerstva i uzgajanje stoke na humani i ekološki način.

Niz reku Misuri u Južnoj Dakoti, Kelsi Dušno (25) uzgaja održivu govedinu na zemlji koju su generacijama obrađivali pripadnici naroda Lakota.

“Verujemo da možemo kao narod biti onoliko nezavisni koliko je nezavisan naš prehrambeni sistem”, kaže Kelsi.

Za urođenike, koncept koji podrazumeva da žene rade na porodičnim rančevima nije revolucionaran, već predstavlja povratak prirodnom poretku stvari. Kelsi je pohađala Univerzitet u Južnoj Dakoti i planirala je da brine o tri hiljade hektara zemlje na kojoj je odrasla, ali sve dok njena baka nije umrla, ona nije u potpunosti razumela koliko je važna uloga žene na ranču.

“Ona je bila temelj porodice”, kaže Kelsi. “Takvi su ljudi Lakote. Mi smo matrijarhalno društvo, uvek smo bili.”

Bet Robinet (31) četvrta je generacija posednika Ranča Lazy R u državi Vašington. Ona takođe vodi “New Cowgirl Camp”, petodnevni kurs na kojem se žene obučavaju za stočarstvo, upravljanje rančevima, finansijsko planiranje i ekološki monitoring. Ona ističe da nova generacija rančerki menja tradicionalni koncept preterano ženstvene devojke sa ranča.

“Možete to posmatrati kao katastrofu, ali biste tu promenu mogli da shvatite i kao priliku da se promeni paradigma”, kaže Bet.

Kori Karman (39) pretvorila je porodični ranč u Oregonu u vodećeg lokalnog snabdevača organskom govedinom hranjenom travom.

“Postojao je određeni period kada sam bila besna zbog toga što me ne shvataju ozbiljno”, kaže Kori, inače diplomac Univerziteta Stanford. “Toliko sam puta ušla na sastanak i ljudi su u fazonu: ‘Ne izgledaš kao rančer’.”

Takve predrasude su, ipak, sa druge strane oslobađajuće.

“Ako ne izgledam kao rančer, i ne moram da se ponašam kao rančer sve vreme, zar ne”, kaže Kori.

Kada je Ejmi Eler (33) preuzela glavnu ulogu na porodičnom ranču, dospela je u sukob sa svojim ocem oko toga kako treba uzgajati stoku.

“On mi govori da traćim vreme kada im stavljam seno, ali ja mislim da ih to smiruje”, kaže Ejmi.

Danas na ranču Elerovih rade tri generacije žena. Ejmi kaže da ima nečeg drugačijeg, gotovo spiritualnog, u načinu na koji žene zajedno vladaju zemljom.

“Kada je reč o svakodnevnim poslovima, kao što je hranjenje krava, uvek radije biram da to radim sa majkom, jer zajednički uživamo u tome”, kaže Ejmi.

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.