SVET DANAS

"Ko ne bi želeo da živi i radi ovde": Kako je Amsterdam profitirao od Bregzita

Pošto će Bregzit uzdrmati trgovinu u luci u Roterdamu i na aerodromu Schiphol, važnoj stanici za vazdušni transport tereta, Udo Kok, zamenik gradonačelnika Amsterdama, pokušava da privuče kompanije koje žele da napuste Britaniju
Piše: Piter S. Gudman / The New York Times International Report
Datum: 01/04/2019

"Ko ne bi želeo da živi i radi ovde": Kako je Amsterdam profitirao od Bregzita

(Jussi Puikkonen for The New York Times)

Ako je iko u Holandiji i srećan zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, to drži za sebe. Ova zemlja sagrađena je na trgovini, a ogromne količine dobara iz luka se šalju kroz Lamanš.

Ali ako će se Bregzit definitivno dogoditi, Amsterdam namerava da iskoristi priliku. Zamenik gradonačelnika ovog grada već predvodi tim koji lobira u velikim svetskim kompanijama da one napuste Veliku Britaniju.

"Veoma sam tužan zbog Bregzita, ali sam srećan zbog toga kako se situacija razvija za Amsterdam", rekao je zamenik gradonačelnika Udo Kok, dodajući da je najmanje 30 kompanija već odlučilo da iz Velike Britanije pređe u Holandiju. "Ovaj grad je tako lep za život. Ko ne bi želeo da živi u Amsterdamu neko vreme?"

Dok se Britanija suočava sa burnim napuštanjem evropskog bloka, u evropskim gradovima vlada duh oportunizma pomešan sa strahom. Od Amsterdama, preko Pariza, do Frankfurta, lokalne vlasti takmiče se ko će prvi ugostiti kompanije koje traže utočište od neizvesnosti Velike Britanije.

Zajednice sa obe strane Lamanša već se nose sa ekonomskom slabošću izazvanom činjenicom da zbog mogućnosti Bregzita bez dogovora investicije opadaju. Britanska ekonomija u protekloj godini zabeležila je rast od tek 1,4 odsto, najmanji od 2012. godine.

Povrh svega, osećaj rezigniranosti je zavladao kao posledica toga što je Bregzit, čak i pre nego što je počeo, doneo promene koje su gotovo izvesno trajne. Brojne kompanije iselile su se na kontinent, odnoseći sa sobom poslove. Evropska agencija za lekove, farmaceutska kompanija, u završnoj je fazi zatvaranja svog sedišta u Londonu i selidbe u Amsterdam.

Šta god se ubuduće bude dogodilo, ništa od ovoga se neće promeniti.

Amsterdam nije uspeo da privuče svetske banke, pošto se većina njih odlučila za gradove u kojima su već imali predstavništva, naročito Frankfurt. Bankarima se ne dopadaju holandski zakoni koji ograničavaju iznos bonus isplata.

Grad je međutim imao uspeha u drugim delovima finansijske industrije, uključujući menadžere i trgovce. Prošlog meseca, japanska Banka Norinchukin odabrala je Amsterdam za sedište svog predstavništva u Evropi, a zatim su isto učinili i londonski Blumberg i Turquoise.

"Razgovarali smo sa oko 100 institucija", kaže Gerben Everts, član izvršnog odbora holandske Uprave za finansijska tržišta, koja reguliše kompanije za finansijske usluge. "Najmanje 30" podnelo je zahtev za licencu za rad u Holandiji.

Još od referenduma u junu 2016. godine, kada su Britanci izglasali Bregzit, Holandija je na oprezu. Britanija je treći po važnosti trgovinski partner Holandije, odmah nakon Nemačke i Belgije. Luka u Roterdamu je najveća u Evropi. Aerodrom Schiphol je važna stanica za vazdušni teretni transport, ali i krucijalna tranzitna tačka holandske industrije cveća.

Kada bi se bilo šta od toga poremetilo, veliki broj ljudi ostao bi bez posla.

Kok, zamenik gradonačelnika Amsterdama, po struci je ekonomista, a nekada je radio za Međunarodni monetarni fond. Ekonomija Amsterdama teška je oko 160 milijardi evra na godišnjem nivou, kaže on. Bregzit će skratiti sumu za jednu milijardu.

"To je dve ili tri hiljade poslova", dodaje on.

U potrazi za kompenzacijom, gradska agencija za ekonomske poslove pokušava da privuče kompanije koje će obezbediti nove poslove za stanovnike Amsterdama.

Dolazak Evropske agencije za lekove je značajan. Ona zapošljava 900 ljudi, a trenutno se radi na izgradnji poslovnog prostora u kojem će se nalaziti njeno sedište u Amsterdamu.

Pošto se Evropska agencija za lekove odlučila za Amsterdam, Kok i njegov tim pokušavaju da privuku kompanije koje se bave srodnim poslovima, poput proizvođača lekova, advokatskih firmi i osiguravajućih kompanija koje sarađuju sa farmaceutskom industrijom.

Kokova grupa vodi i ture po gradu, koristeći priliku da istakne sve dobre strane Amsterdama: brzu internet konekciju; kreativnu radnu snagu; pristupačan aerodrom sa više od 300 direktnih letova.

"Zauzeli smo veoma holandski pristup – skroman, ali čvrst i ubedljiv", kaže Kok. "Nismo išli u London kao lešinari i jurili kompanije, niti pokušavali da ih impresioniramo u palatama večerama sa sedam jela. Nudimo im kafu i kolače."

Elmer de Brun veći deo dana provede telefonirajući sa biznismenima zabrinutim zbog Bregzita. On je šef međunarodnih poslova holandskog Udruženja za transport i logistiku koje zastupa oko 5.200 kompanija.

De Brun sve savetuje isto: kompanije bi trebalo da podnesu prijave za dozvolu da transportuju dobra iz Holandije u Britaniju posle Bregzita.

Ali De Brun priznaje da su mogućnosti ograničene, zato što niko ne zna kako će se stvari odvijati.

"Mi im kažemo da se pripreme za najgore i da se nadaju najboljem, ali ne znamo šta je tačno najgore što može da se desi", kaže De Brun. "To je izvan naše moći."

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.