MIŠLJENJA I KOMENTARI

Komunizam sa roze naočarima

Zašto pravdamo neke zločine, a drugih se sećamo
Bret Stivens
Datum: 19/01/2018

Komunizam sa roze naočarima

Foto: Profimedia

"U proleće 1932. očajni zvaničnici, zabrinuti za svoje poslove i za svoje živote, svesni da se možda približava nova glad, počeli su da prikupljaju pšenicu na svaki način na koji su mogli. Masovne konfiskacije dešavale su se širom Sovjetskog Saveza. U Ukrajini su poprimile gotovo fanatične razmere."

Citiram nekoliko rečenica iz Crvene gladi, briljantne nove istorije iz pera En Eplbaum, o namernoj politici masovnog izgladnjivanja Ukrajine koju je početkom tridesetih sproveo Josif Staljin. Procene su da je najmanje pet miliona ljudi preminulo za svega nekoliko godina.

Volter Djuranti, dopisnik Tajmsa iz Sovjetskog Saveza, uporno je pisao da su priče o gladi bile izmišljene. Osvojio je Pulicerovu nagradu 1932. za reportažu koju će same novine kasnije nazvati "potpuno izmišljenom".

Koliko čitalaca, pitam se, zna ovu istoriju zločina i poricanja, sem u najgrubljim crtama? Koliko njih zna za ime Lazara Kaganoviča, jednog od najvećih pristalica Staljinove odluke o gladi? A šta je sa drugim odeljcima iz istorije komunističkog horora, od deportacije krimskih Tatara, preko pustošenja peruanske "Sjajne staze" do psihijatrijskih odeljenja iz Brežnjevljeve ere, u kojima su se zatvarali i mučili politički disidenti?

Zašto ljudi koji su dobro upoznati sa zatvorom na Ostrvu Roben u Južnoj Africi nikada nisu čuli za zatvor na kubanskom Ostrvu borova? Zašto se marksizam i dalje ozbiljno izučava na koledžima i u progresivnoj štampi? Da li se isti oni ljudi koji s pravom zahtevaju skidanje statua iz doba Konfederacije makar naježe kada vide hipstere u majicama sa likom Lenjina ili Mao Cedunga?

Ovo nisu nimalo originalna pitanja. Ali treba ih postaviti, jer mnogi današnji progresivci i dalje zatvaraju oči pred zaostavštinom komunizma, jedan vek nakon što je on rođen u Rusiji.

Oni nisu zaslepljeni komunisti. Oni znaju koliko su žrtava odneli Veliki skok napred ili Polja smrti. Oni ne podrivaju demokratiju.

Ali oni će insistirati da postoji suštinska razlika između nacizma i komunizma - između mržnje prema rasi i mržnje prema klasi; Buhenvalda i gulaga - koja ide u moralni prilog potonjem. Oni će pokušati da razdvoje komunističku teoriju od prakse u pokušaju da odbrane prvu. Oni će balansirati između činjenica o represiji i masovnim ubistvima komunizma, pominjući "prave uspehe i napredak". Oni će reći da nikada nije isproban pravi komunizam. Oni će pisati o staljinističkoj dramaturškinji Lilijan Helman u tonovima punim simpatije i razumevanja koje nikad nisu dali režiseru Eliji Kazanu.

Progresivna inteligencija je "moralistička protiv jedne polovine sveta, ali prihvata revolucionarni pokret sa realističnošću koja je ekstremna", napisao je francuski filozof Remon Aron u Opijumu za intelektualce 1955. "Koliko je intelektualaca pristupilo revolucionarnoj partiji stazom moralne indignacije, samo da bi skrenuli pogled pred terorom i autokratijom?"

Nedavno sam shvatio da intelektualci imaju dugu prošlost pravljenja budala od sebe svojim političkim angažmanima, a taj fenomen se odnosi na sve partije. Ali posledice postupaka levičara su mnogo opasnije. Venecuela je danas u kandžama socijalističke diktature i predstavlja humanitarnu ruševinu, a baš za to su navijali uobičajeni dežurni progresivni krivci.

Jedan od tih osumnjičenih, Džeremi Korbin, možda će postati sledeći britanski premijer, delimično i zato što je stasala generacija Britanaca koja ne zna da je kratka i vrlo prava linija koja vodi od "naprednih socijalnih angažovanja" do katastrofalnih ekonomskih rezultata.

Berni Sanders je prošle godine privukao srca mnogih u Demokratskoj partiji tvrdnjama da je njegov "demokratski socijalizam" samo produžetak liberalizma Nju dila. Ali senator iz Vermonta takođe insistira da je "poslovni model Volstrita prevara". Napori da se kriminalizuje kapitalizam i finansijske usluge uvek imaju predvidive rezultate.

Gorka je činjenica da je najveća strateška pobeda Zapada u poslednjem veku bila ona čije lekcije nismo ni naučili niti predavali. Jedna ideologija koja je u jednom trenutku pokorila i potčinila skoro trećinu sveta je kolabirala, pred očima svih nas. Ali i dalje imamo problem s tim da je osudimo, kao što radimo sa ekvivalentnim zlom. Ponašamo se prema njenim simpatizerima kao da su romantici i idealisti, umesto da ih tretiramo kao budale, fanatike i cinike, što su zaista bili.

Vinston Čerčil je napisao da kada su Nemci dozvolili lideru boljševika da putuje iz Švajcarske u Sankt Peterburg 1917, "oni su protiv Rusije iskoristili najveće oružje. Transportovali su Lenjina u zatvorenom vagonu kao da je bacil kuge".

Vek kasnije, bacil nije iskorenjen, a naš imunitet na njega je i dalje pod znakom pitanja.

© The New York Times


Ukupno komentara: 4



Sva polja su obavezna.



Stranac
22.01.2018 - 09:40
Američki bacili
Čitava istočna Evropa i danas je pod komunistima, samo što potomci naredbodavaca i izvršilaca komunističkih zločina danas rade za Ameriku. Pola vijeka ste nas lagali,i dan danas uzgajate bacile da bi trajno uništili našu zemlju školujući njihovu djecu na zapadu.
Timotije
23.01.2018 - 09:50
Kratko i jasno:
he, he, he...
Yvan
29.03.2018 - 12:58
Liberali i otrov Grcke misli
Naravno da komunizam cveta kao nikad ranije - u jednom neprirodnom drustvu koje pociva na bezgranicnom licemerju. Drustvo danasnjice su osmislili socijalni paraziti - filozofi, teoreticari, politicri, ideolozi, pisci, pesnici, ljudi koji nikada nista nisu stvorili, vec samo naplacivali svoje fiktivne usluge. Ti socijalni paraziti obicno imaju jednu zajednicku crtu - svi obecavaju nekakav novi svet. Koliko god da se ti njihovi svetovi i obecanja razlikuju njih ujedinjuje mrznja prema Evropi i njenoj civilizaciji. No, moram da primetim da je autor teksta izgubio jednu vaznu cinjenicu, kao i mnogi pre njega. Svi ekstemisticki oblici vladavine u sebi sadrze elemente populizma i socijalizma! Nacional-socijalisti su bili, pre svega socijalisti! \'Desnicarski\' pokreti, koji su itekako zivi u svetu danas, se oslanjaju na istu radnicku klasu, na isti radnicki pokret, kao i komunisti! Svako ko drzi do svojih iskrenih desnicarskih ubedjenja je toga svestan! \'Komunizam sa roze naocarama\' je poceo onog dana kada se po politickoj odluci moralo zaboraviti da su SSSR i Nacisticka Nemacka u Svetski rat usli kao saveznici. A sam komunizam nije bio nista drugo nego kopija despotskog, Azijatskog sistema sa kojim je Evropska civilizacija u neprekidnom ratu jos od invazije Persije na staru Grcku, od najezda Huna, Arapa, Turaka, Mongola - koji su svi imali vrlo slican drustveni sistem totalitarne diktature indentican komunizmu. Cini se da fascinacija komunizmom opstaje samo zahvaljujuci tome sto se on tako zove i time sto nudi nekakvu promenu onima koji su drustveni gubitnici. Bojim se da dok se ne iskoreni izvor problema, koji se nalazi na istocnim granicama Zapadnog sveta, bilo u Rusili, Turskoj ili Islamskoj drzavi, \'ruzicasti komunizam\' ce biti ziv i zdrav!
komarac/Bruno Zgaga
31.03.2018 - 14:36
Ko je punio džepove Iliću Lenjinu 1917 g ?
Zapadne sile početkom 20 stoleća,nisu primetili crva,koji se vukao po smrdjivim koricama ubudjalog kruha,pa su dodavali sirup za crva.Taj sirup su bili veliki kapital bačen u ruke najvećem zločincu 20 stolećaq Iliću Lenjinu,da sa tim parama digne revoluciju u Rusiji,kako bi zapad mogao lakše da diše posle razorene i izgladnele ruske kmetove,koji su se preko noći pretvarali u vojnike i to dva vojnika na jednu pušku.Takvu istorijsku grešku zapad je činio stalno u odsudnim trenucima sa namerom da oslabe protivnika,ali 90\% posto su prošli kao kroz Galipolje.Revolucija je dobila epitet narodne bune kmetstva,sa kojima se i Tolstoj borio u svom dugom veku.Hteli su njega da stave na čelo posle \"male revolucije\" 19o5 g.ali ga je smrt prestigla 191o g. na žalost brojnih pristalica,koji nisu dozvolili ni popovima da ga sahrane,nego su ga sahranili u šumi, pored štapa,koji je predvideo kraj ruskog carstva.Kasnije se revolucija posle smrti Lenjina pretvorila u kazamate i izbacila jednog Staljina,kome se i danas divi prvi čovek u Srbiji.Tako su crvi pojeli revoluciju i pretvorili je u zemlju djubrišta,u kome je stradao ruski narod.Oni,koji su pobegli sa kozacima iza njih i stigli u Istambul,delom su se spasili,odlukom Aleksandra oslobodioca,koji je 1922 g. doneo odluku da primi polovinu ruske elite:dirigente,operske pevače,baronice i grofice,profesore,inžinjere,koji su u svom poodmaklom dobu nazvani kadetima,pa se danas oni koji su ih oterali,odaju počast i dele ordenje potomcima,da bi ujedinili i ojačali rusku snagu,pretvarajući crve bele i crvene u sva moguća govna.!