LIČNOSTI

Sveti Leonard Koen, zaštitnik Montreala

Više od godinu dana od kako je ovaj pesnik, pisac i kantautor umro u 82. godini, postao je neka vrsta urbanog proroka u ovom gradu
Den Bilefski
Datum: 11/03/2018

Sveti Leonard Koen, zaštitnik Montreala

Mural Leonarda Koena u kvartu Plato-Mon-Rojal u Montrealu gde je pevač živeo. Fotografija: Fransoa Olivije za Njujork tajms

MONTREAL - U osmougaonoj prostoriji Muzeja savremene umetnosti Montreala, jedan posetilac kao u transu pevuši pesmu Leonarda Koena "Hallelujah" dok na digitalnom displeju stoji broj 631. Toliko ljudi na planeti u tom trenutku strimuje Koenovu verziju ove pesme i svaku predstavlja snimljen glas koji pevuši pesmu.

U blizini je Bar Suzan, novi kafić nazvan po jednoj od Koenovih najpoznatijih muza i pesama. Olivije Farli, vlasnik, kaže da je izabrao ime jer su "svi u Montrealu ponosni na Leonarda Koena - Francuzi, Englezi, on je ovde svetinja".

Tu je onda i ogroman, živopisan mural na devet spratova visokoj zgradi u Plato-Mon-Rojal kvartu. Svakog dana veliki broj ljudi dolazi da vidi portret Koena koji ih gleda ispod fedore. Drugi, još veći Koenov mural nalazi se u samom centru grada.

Montreal je zaluđen Leonardom Koenom. Više od godinu dana od kako je ovaj pesnik, pisac i kantautor umro u 82. godini, postao je neka vrsta urbanog proroka u ovom gradu. Tu je izložba o njegovom životu i radu "Leonard Koen: Pukotina u svemu". Koenovi fanovi odlaze u kafanu Moišes da bi probali njegove omiljene jagneće kotlete.

U panteonu kulturnih figura Montreala, duševni pevač zauzima istaknuto mesto. Ali kao što i pristaje duhovnom čoveku čija umetnost je obeležena judaizmom, katoličanstvom i budizmom,, Koen izaziva toliko obožavanja da se to graniči sa mesijanstvom.

Gideon Celermejer, pevać u Šar Hasomajim sinagogi gde je Koen nekada proslavio svoju bar micvu, kaže da su liturgijske melodije nejgovog detinjstva dale Koenu utehu kada je bolovao od raka. Sahranjen je na groblju sinagoge pored tri generacije svoje porodice. "Do Koenovog groba uvek vode stope, bez obzira na visinu snega", kaže Celermejer.

Endru Mekliland, poznat i lao Lil Endi, 39-godina star i metar devedeset visok kantri pevač kaže da je poštovanje prema Koenu preralso u pravu maniju. Nedavno je sa grupom pevača izveo sve numere sa albuma "The Future" (1992) jednog od Koenovih najdirljivijih i najpromišljenijih albuma. Publika ostarelih hipika i dvadesetogodišnjih hipstera na rasprodatom koncertu u Gesu ddvorani slušala je koncert.

U ponekad podeljenom gradu anglofonskg mentaliteta i frankofone većine, Klilan navodi da je Koen u smrti kao i u životu bio "sekularni svetac zaštitnik iza koga svi mogu da stanu".

Koenove neraskidive veze sa Montrealom su u januaru ojačane kada je posthumno dobio Gremiija za "You Want It Darker" mračno elegičnu pesmu koju je pevao uz pratnju Šar Hašomajim hora.

Poštovanje prema Koenu krešendo dobija u muzeju i video instalaciji na više kanala južnoafričke umetnice Kendis Breic gde 18 starijih muškaraca istoremeno peva Koenov povratnički album "I'm Your Man" uz pratnju hora iz sinagoge. Dok se individualno snimljeni glasovi spajaju a muškarci plešu, njišu se ili plaču, izraz ove ostarele muževnosti i popularnosti je istovremeno komičan i dirljiv.

Kulturna fiksacija na Koena odražava čoveka koji je voleo što je deo gradskog književnog i umetničkog poodzemlja. Rođen 1934. u bogatoj jevrejskoj porodici, Koen se spustio sa brda rafiniranog kvarta Vestmaunt da bi svirao kantri muziku u žestokim barovima centra Montreala kada je bio tinejdžer. Psotoa je deo avangardnog književnog kruga Montreala i recitovao je svoju poeziju u džez klubovima.

Iako je živeo i u Njujorku, Londonu, na grčkom ostrvu Hidra i Los Anđelesu, Koen je govorio da se "vraća Montrealu da bi obnovio svoju neurozu".

Živeo je na Plato-Mon-rojalu, u blizini Bulevara Sen Loren, živoj imigrantskoj ulici gde je omiljena zabava lokalaca bila posmatranje Koena.

Edard Singer, 71-godišnji penzionisani biznismen napisao je roman zasnovan na Koenovoj pesmi "Suzanne" i na svom stolu ima fotošopiranu fotografiju sebe i svog idola.

"Bio je jedinstven, Jevrejin iz anglo zajednice u Montrealu koga je zavoleo ceo svet", kaže. "Neki se pitaju šta bi Isus uradio. Ja se pitam šta bi Leonard uradio".

© 2018 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.