SVET DANAS

Zašto ekonomija jedne zemlje zaostaje uprkos progresivnom planu rasta

Rast je usporen, stopa nezaposlenosti je porasla, a mali preduzetnici imaju probleme
Piše: Majkl Šuman / The New York Times International Report
Datum: 04/03/2019

Zašto ekonomija jedne zemlje zaostaje uprkos progresivnom planu rasta

Fotografije: Tim Franko za Njujork tajms

Dok američki predsednik Donald Tramp gura svoju politiku smanjivanja poreza, jedna velika ekonomija ima drugi pristup.

Pod vođstvom predsednika Mun Džae Ina, Južna Koreja uvećala je porez i iznos minimalne zarade u ime ekonomskog rasta. Plan, dosad, nije dao željene rezultate.

Rast je usporen, stopa nezaposlenosti je porasla, a mali preduzetnici poput Mun Senga imaju probleme. Mun Seng, osnivač firme za proizvodnju auto-delova Dasung u Inčonu, industrijskom gradu u blizini Seula, kaže da su troškovi radne snage u protekloj godini porasli za tri odsto nakon što je iznos minimalne zarade porastao na 7.530 južnokorejskih vona, odnosno 6,70 dolara po satu. To je dovelo do toga da on prestane da zapošljava nove radnike. "Ne možemo to da iznesemo", kaže Mun Seng. "To je problem ne samo za poslodavce već i za radnike."

Predsednik Mun Džae In pokušava da svojom progresivnom politikom odgovori na iste ekonomske probleme koji muče SAD i ostatak sveta. Oni podrazumevaju, između ostalog, sporiji rast i stagniranje plata.

Ne baš sjajni prvi rezultati ne znače nužno da Mun Džae In greši, a da je Tramp u pravu. Porast plata u SAD, iako je napredovao poslednjih meseci, ostao je nizak poslednjih meseci, a očekuje se da se razvoj američke ekonomije znatno uspori u 2019. godini.

Ipak, nevolje Južne Koreje ukazuju na granice do kojih država može da ide u svojim pokušajima da reši ekonomske nedaće, naročito kada to čini ne baveći se strukturalnim pitanjima. Rapidne promene poput onih koje je inicirao Mun mogu, takođe, imati neplanirane posledice po mala preduzeća.

Za Južnokorejce, nova ekonomska realnost naročito je disharmonična. Zemlja je od siromaštva šezdesetih godina napredovala do industrijske sile, odigravši ključnu ulogu u svetskim industrijama smartfona i poluprovodnika.

Sa oko 30.000 dolara prihoda po glavi stanovnika, Južna Koreja nalazi se uz rame sa Španijom i Italijom, a 51 milion stanovnika Južne Koreje sada se suočava sa problemima koji nisu retkost u razvijenim zemljama, poput niske stope rasta, sve starijeg stanovništva i sve konkurentnije Kine.

Nakon što je 2017. izabran za predsednika, Mun Džae In je pokrenuo značajne promene u ekonomskoj politici svoje zemlje. On je podržao povećavanje zarade, oštrije restrikcije kada je u pitanju broj radnih sati i ulaganje sredstava od povećanja poreza u programe socijalne pomoći.

"Kvalitet života nam je opao, a disparitet u prihodima sve je veći", kaže Jun Džong Von, sekretar Južne Koreje za ekonomske poslove. "Ovo nije put kojim bi trebalo da nastavimo."

Mun, međutim, ima cilj da poboljša ekonomski status prosečne korejske porodice koja će, uvećanjem prihoda, više i trošiti, a tako i umanjiti oslanjanje južnokorejske ekonomije na izvoz i stanje svetske ekonomije. (Stručnjaci su izračunali rast bruto domaćeg proizvoda od 43 odsto u Južnoj Koreji u 2017. godini, dok je on u Kini iznosio 20 odsto.)

U avgustu je, međutim, nezaposlenost dostigla najvišu stopu za poslednjih osam godina od 4,2 odsto, nakon što je uvećan iznos minimalne zarade. Rast je u trećem kvartalu bio dva odsto u poređenju sa istim periodom u prošloj godini, odnosno niži od 2,8 odsto koliko je iznosio u drugom kvartalu.

Najveći problem je pritisak koji trpe mali preduzetnici koji često nemaju mogućnost da proguraju više cene među svojim klijentima. U anketi malih preduzetnika u 2017. godini, 42 odsto njih reklo je da će, ukoliko iznos minimalne zarade poraste, biti primorano da otpušta radnike.

Neke sindikalne vođe tvrde, sa druge strane, da iznos minimalne zarade ne raste dovoljno brzim tempom. Oko 160.000 radnika 21. novembra otpočelo je štrajk.

"Imali smo velika očekivanja od ove vlade", kaže Li Džu Hu iz Korejske konfederacije trgovinskih sindikata. Ali sada, dodaje, "postoji mogućnost da vlada povuče određene predloge ili čak sprovede kontramere".

Mun Džae In je skupo platio cenu svoje politike. Prema poslednjim istraživanjima, podrška aktuelnom predsedniku opala je sa 84 na 45 odsto.

Što se njega tiče, Mun Seng apeluje na predsednika da uravnoteži svoje ciljeve sa problemima koje imaju korejski preduzetnici.

"Moja poruka njemu je da uspori", kaže on.

© 2019 The New York Times


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.