Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Vesti

Politika

Istraživanja o predsedničkim izborima 2017: Nikolićeva pobeda u drugom krugu nije izvesna

Može li opozicija da pomrsi račune Aleksandru Vučiću i kakve su šanse Saše Jankovića ili Vuka Jeremića? Ko je najjači na desnici i do kada će Vučić imati ovako visok rejting, samo su neka od političkih pitanja koja je za Nedeljnik analizirao Marko Uljarević, direktor Sektora za društvena istraživanja u Ipsosu, jednoj od najvećih agencija za istraživanje javnog mnjenja
Datum: 29/12/2016

Istraživanja o predsedničkim izborima 2017: Nikolićeva pobeda u drugom krugu nije izvesna

Foto: Profimedia

Ko su najozbiljniji kandidati za predsednika Srbije?

U javnosti se govori o više osoba kao predsedničkim kandidatima, ali se još uvek čeka onaj koji će ući u predsedničku trku sa ozbiljnom prednošću koju sa sobom nosi podrška SNS-a. U svakom slučaju, kandidat SNS-a, a posebno kandidat vladajuće koalicije bi imao ogromnu prednost u odnosu na druge kandidate, a ukoliko bi to bio Aleksandar Vučić, najverovatnije bismo dobili novog predsednika još u prvom krugu.

 

Tomislav Nikolić će se očigledno ponovo kandidovati. Može li da očekuje Vučićevu podršku? I kakve su njegove šanse ako izostane ta podrška?

Tomislav Nikolić kao predsednički kandidat ima visoku podršku, svakako više od opozicionih kandidata, i to pre svega zahvaljujući podršci birača SNS-a, ali i značajno manje od podrške koju bi imao Aleksandar Vučić kao predsednički kandidat. Iako bi Nikolić u prvom krugu osvojio najveći broj glasova, njegova pobeda u drugom krugu je neizvesna, i zavisila bi od glasova desno orijentisane opozicije. Ukoliko bi izostala podrška SNS-a, ili ako bi SNS, ili čitava vladajuća koalicija imala nekog drugog kandidata, našli bismo se u jednoj novoj situaciji koju je teško meriti unapred kroz istraživanja javnog mnjenja, ali je sigurno da bi Nikolić u tom slučaju izgubio i šansu da ponovo bude izabran.

 

Da li je Vuk Jeremić definitivno najjači kandidat opozicije?

Teško je reći ko je "najjači" kandidat opozicije. Stranke još uvek vagaju i nemamo otvorenu i javno objavljenu podršku niti jednom kandidatu, a to može biti presudan faktor. Vuk Jeremić svakako važi za kandidata koji bi mogao privući birače različitog spektra, i dok se još uvek ne zna ko će se sve kandidovati iz redova opozicije, brojke koje govore o njegovoj podršci će biti visoke. Međutim, njegova podrška je meka, drugim rečima, on je jednom delu birača prihvatljiv kandidat, ali sigurnost da će glasati baš za njega nije velika. Ukoliko se budu javili i drugi kandidati iz redova opozicije njegov rejting može padati. On je prihvatljiv i jednom malom delu birača vladajuće koalicije, ali ta situacija će se menjati na njegovu štetu kada se bude znalo ko je kandidat SNS-a ili vladajuće koalicije. Osim Vuka Jeremića, ne smemo potcenjivati Vojislava Šešelja, čiji rejting ide značajno iznad rejtinga njegove stranke. Na kraju, rejting Saše Jankovića sa kojim će on, možda, ući u ovu trku ne daje nam slobodu da tvrdimo da u kampanji on ne može napraviti značajan rast.

 

Zašto je Vuk Jeremić jači, odnosno prepoznatljiviji kandidat od Saše Jankovića?

Postoji više faktora koji mogu objasniti tu razliku, ali bih rekao da je ključna razlika u tome što je Jeremić bio dugo odsutan iz domaće politike, a prisutan na međunarodnoj sceni. Njegov ulazak na domaći teren znači konfrontaciju i svrstavanje - samim tim i gubitak podrške značajnog dela biračkog tela koji je blagonaklono gledao na njega.

 

Koliko poena mogu da promene kandidati vlasti, ili kandidat opozicije u kampanji?

Postoje primeri kampanja, čak i neki u Srbiji na koje smo pomalo zaboravili, da su stranke ili kandidati gotovo udvostručili svoju podršku tokom kampanje, ali imamo i primere da su toliko i gubili. Međutim, takav rast je uvek bio samo jednim malim delom generisan na račun neopredeljenih ili apstinenata, a mnogo se češće redilo o pregrupisanju podrške unutar blokova.

 

Da li je za opoziciju bolje da ide s jednim kandidatom, ili rascepkano?

Čini mi se da je važnije pitanje da li je moguće da opozicija ima zajedničkog kandidata. Rekao bih da smo u Srbiji počeli da koristimo termin opozicija prilično apstraktno, i da opoziciji govorimo gubeći iz vidi ko je sve čini. LDP, LSV, Dveri, SRS, DS, DSS, SDS, DS i Dosta je bilo, uz sve ostale male stranke koje po pravilu idu u ekstreme opozicionog kontinuuma, teško da mogu naći zajednički imenitelj iza kog će svi, ili većina stati. Okolnosti su sada bitno drugačije nego u vreme DOS-a, i ne postoji univerzalni krivac zbog kog će većina birača progutati sve njihove razlike i mane i glasati za njihovog kandidata. Vučić nije Milošević.

 

Beli listići očigledno imaju svog kandidata Sašu Jankovića. Zašto?

Beli listići su se javili kao bojkot aktuelnog političkog establišmenta, nezadovoljni načinom na koji su u to vreme funkcionisale institucije u Srbiji...Jedan deo njih verovatno danas u Saši Jankoviću vidi nekoga ko to može da promeni.

 

Ukoliko ipak dođe do drugog kruga Aleksandra Vučića i Vuka Jeremića šta bi moglo da se promeni?

Hipotetički, ako bi došlo do drugog kruga u kom bi bili Aleksandar Vučić i Vuk Jeremić, imali bismo ubedljivu pobedu Aleksandra Vučića, ali verujem da bi najvažnija promena bila u tome što bi Jeremić taj kapital iskoristio da formira novu političku ponudu (čitaj stranku) koja bi pokupila opozicione glasove. Ukoliko budemo imali istovremeno sa predsedničkim i vanredne parlamentarne izbore, i na tim izborima se Jeremić kandiduje zajedno sa svojom strankom - takav scenario bi verovatno doveo do toga da dobijemo novu partiju i bitno drugačiji opozicioni pejzaž. Moguće je da bi neke opozicione stranke, u tom slučaju, izgubile svoj parlamentarni status. S druge strane, i bez vanrednih parlamentarnih izbora, sama situacija da neko ko nije trenutno u nekoj političkoj stranci osvoji u drugom krugu, na primer, 30% - 35% glasova nameće zaključak da će neko sa političkim instinktom tu priliku iskoristi da te birače veže za sebe tako što će se kandidovati na prvim sledećim parlamentarnim izborima.

 

Ko su glasači Dosta je bilo? Koji je njegov odnosu u Beogradu, a koji u užoj Srbiji? Da li Saša Radulović postaje novi vođa opozicije?

Dosta je bilo među svojim biračima ima značajno učešće onih koji žive u urbanim delovima Srbije, pre svega u Beogradu i Vojvodini, visoko obrazovanih i mlađih od 50 godina. Ovde je važno izbeći predrasude kojima ljudi barataju zbog pogrešne interpretacije podataka. Pogrešno bi bilo zaključiti da je Dosta je bilo stranka visokoobrazovanih, a SNS stranka nepismenih i neobrazovanih. Naime, SNS ima značajno više (skoro duplo) visokoobrazovanih birača od Dosta je bilo, ali je njihovo učešće u ukupnom broju birača SNS-a značajno manje nego što je to slučaj sa Dosta je bilo.

Što se tiče drugog dela vašeg pitanja, čini mi se da opet doživljavate opoziciju kao uži pojam od mene, i ovo pitanje možemo analizirati na osnovu različitih indikatora. Ako se uzmu, na primer, rejtinzi političara, bolje od Saše Radulovića su ocenjeni i Vojislav Šešelj i Vuk Jeremić, a u grupi sa njim, sa gotovo jednakim rejtingom je Boško Obradović. Nešto slabiji rejting od njega ima Boris Tadić, ali sa značajno većim brojem građana koji imaju negativno mišljenje o njemu. Na kraju bih rekao da je opozicija toliko fragmentisana i nekoordinisana da je nemoguće reći za nekoga da je vođa opozicije.

 

Kakva je trenutna snaga Demokratske stranke? I šta se promenilo nakon dolaska Dragana Šutanovca na čelo demokrata?

Od dolaska Dragana Šutanovca na čelo Demokratske stranke njihov rejting se stabilizovao iznad 5%.

 

Kako se u javnosti tretira Čedomir Jovanović - kao opozicionar ili kao neko ko je blizak Aleksandru Vučiću?

Na osnovu rezultata istraživanja kojima mi raspolažemo, ne mogu tvrditi kako birači doživljavaju Čedomira Jovanovića, ali svakako mogu reći da on ogromnu većinu svojih pozitivnih ocena (a pozitivno mišljenje o njemu ima oko 280 hiljada građana Srbije) crpi od strane opozicionih birača, a ne od birača SNS-a.

 

Ko je lider desnice - Vojislav Šešelj ili Boško Obradović?

Iako za Boška Obradovića registrujemo pozitivan trend i rast pozitivnih ocena četvrti mesec za redom, a kod Vojislava Šešelja pad u poslednjem merenju, Šešelj i dalje ima prednost u odnosu na Boška Obradovića, a slična je i razlika u rejtingu SRS i Dveri.

 

Zašto afere Ivice Dačića ne utiču na njegov rejting? Koliko je realan obračun Ivice Dačića i Branka Ružića oko liderske pozicije u SPS-u?

Afere koje su se vezivale za Ivicu Dačića su svakako uticale na njegov rejting, pre svega u prekidanju rasta njegove popularnosti, ali nijedna od njih nije zatvorena, već su sve brzo zaboravljene. Ivica Dačić je jedan od veštijih političara (namerno koristim atribut vešt). Nemojte zaboraviti da su u Srbiji posledice gubitka vlasti jednake onima padu sa desetog sprata, a on je SPS od marginalizovane stranke nakon 2000. vratio na vlast i u jednom trenutku bio premijer. Sličan podvig bi napravio Dragan Šutanovac ako bi na sledećim izborima vratio DS na vlast, a on stao na čelo vlade. Istini za volju, mora se priznati da su Dačiću okolnosti, ali i slabosti drugih išle na ruku. Iako rejting Ivice Dačića raste, SPS je u padu, a unutrašnji sukobi unutar te stranke mogu delimično objasniti takav trend. Biračima ne gode konflikti unutar stranke jer to za njih znači neizvesnost. Ne poznajem dovoljno dinamiku unutar stranaka da bih mogao da govorim o unutrašnjim obračunima, ali tinjajući sukobi i odlaganje razrešenja situacije svakako neće odgovarati niti Dačiću lično, niti SPS-u.

 

Koliko bi Dačića oštetio odlazak i Dragana Markovića Palme?

Svakako bi se i taj razlaz odrazio na rejting koalicije oko SPS-a, jer Palmina Jedinstvena Srbije ima i sinergijski efekat sa SPS, ali i svoje verno biračko telo. To verno biračko telo bi išlo sa Palmom u koju god koaliciju on izabrao da uđe.

 

Gde su danas glasači Mlađana Dinkića?

Birači URS-a (G17+) su se već 2012. podelili u drugom krugu predsedničkih izbora. Ta stranka nikada nije imala veliki broj birača, ali je uspevala da tokom kampanje poraste do magičnih 5% ili da uđe u parlment kroz dobre pregovore sa koalicionim partnerima, samim tim, govorimo o biračima koji nisu bili baš lojalni niti jednoj stranci.

 

Kakva je politička budućnost Borisa Tadića?

Boris Tadić je nakon 2012. dva puta "ugurao" svoju stranku u parlament, ali nijednom nije seo u poslaničke klupe, a verujem da su to njegovi birači očekivali od njega. Da se nakon 2012. povukao, verujem da bi danas njegova reč imala veću specifičnu težinu, a sada su okolnosti takve, a i njegov lični rejting, da bi ponovna kandidatura na predsedničkim izborima loše prošla.

 

Kako bi danas prošao kada bi se u politiku vratio Vojislav Koštunica?

U najboljem slučaju kao i kada se povukao iz politike.

 

Kakve su procene: da li istovremeno s predsedničkim, možemo da očekujemo parlamentarne izbore?

Ne znam kakvi su odnosi unutar vladajuće koalicije, ali bih rekao da će jedan od važnih faktora biti spremnost manjih koalicionih partnera da podrže kandidata SNS-a kao kandidata vladajuće koalicije. Ukoliko ta spremnost izostane, verujem da ćemo biti blizu vanrednim parlamentarnim izborima.

 

Očekuju li građani izbore u Beogradu? I ko je tu najjači kandidat - Siniša Mali ili Aleksandar Šapić? Kakav je trenutni rekting Dragana Đilasa?

Ne bih isključio i tu mogućnost, da sa predsedničkim izborima imamo i izbore u Beogradu. Pogotovu ako budemo imali i vanredne parlamentarne. Istraživanja koja se sprovode za Beograd su retka, pa sada ne mogu reći ništa o njihovim rejtinzima.

 

Agencije su se ispromašivale oko Donalda Trampa, i prethodno Brexita? Šta je to novo kod glasača, i zašto samo kod nas nema velikih odstupanja?

Prvo, ovo su potpuno dva različita primera. Za Brexit bih se složio sa vama, ali ne i za predsedničke izbore u Americi. Većina agencija je imala rezultat da Hilari Klinton vodi u odnosu na Trampa za 1% do 5%, i to se upravo i desilo. Ono što je bilo loše, i od strane istraživača i od strane medija je interpretacija rezultata. Naime, većina anketa koje su rađene su mogle precizno da izmere samo procente glasova koje će kandidati imati na izborima, i to su uspešno uradile, ali je sva interpretacija bila usmerena na to ko će pobediti, što zavisi od broja elektora, a ne od procenta osvojenih glasova, a to se nikako nije moglo izmeriti anketama koje su sprovođene na osnovu metodologije koje su primenjivane. Možda ću zvučati arogantno, ali sa ovom frekventnošću izbora kod nas u Srbiji, a posebno kad uzmemo i činjenicu da veoma često radimo izborne ankete u čitavom regionu, mi u Srbiji sigurno nemamo manje iskustva od američkih kolega, a možda smo u odnosu na njih i u prednosti. Bar kada su problemi sa medijskim interpretacijama i neovlašćenim, pa i izmenjinemi objavama. Druga važno pitanje jeste i to što ste upravo pitali - šta je novo kod birača. Pojedini segmenti unutar biračkog tela se potpuno različito ponašaju u odnosu na druge. Tradicionalnim anketama, licem u lice, ili fiksnim telefonom, pojedini delovi populacije ostaju u potpunosti nedostopni. Rekao bih da je ključ uspeha u kombinaciji različitih metoda prikupljanja podataka i dobrog targetiranja koji segment populacije ćete anketirati na koji način.

 

Kada je Aleksandar Vučić najviše padao, a kada rastao? I do kada može da očekuje ovako visok rejting?

Individualni rejtinzi se mere na više načina i koji god da uzmete Aleksandar Vučić ima izrazito dobru poziciju, teško uporedivu sa bilo kime u Srbiji. Prema procentima ljudi koji imaju u njega najveće poverenje, njegov rejting je do deset puta veći od prvog sledećeg i na tom visokom nivou je, koji je skoro duplo veći od rejtinga Nikolića i Tadića iz vremena njihove dominacije, već četiri godine. Ono što upada u oči je da gubitak poverenja u Vučića, ne izaziva rast poverenja u nekog drugog političara, već samo rast broja neopredeljenih, odnosno onih koji će reći da ne veruju nikome. Jedan od načina je i merenje i procenat pozitivnih ocena gde je jedini političar sa u Srbiji sa više pozitivnih od negativnih. Njegov lični rejting je najviše padao u situacijama koje su vezane za smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, bilo da se radilo o najavama smanjenja ili samom činu kada je ta mera realizovana. Najveći rast su desio nakon hapšenja Miškovića, što je za birače bila potvrda ispunjenja obećanja o borbi protiv korupcije. Zatim sledi predizborna kampanja 2014. i poplave, kao period od maja do septembra 2015. kada smo imali posetu Srebrenici i migrantsku krizu u Srbiji. Istraživanja javnog mnjenja su veoma limitirana u pogledu predikcija, ali možemo sa sigurnošću tvrditi jeste da on 2016. završava sa istim rejtingom sa kojim je započeo 2013. i da za ove četiri godine nikada nije išao ispod 42%. Kada pogledate istorijske podatke kojima mi raspolažemo, od 2000. naovamo (a od tada radimo redovno mesečno istraživanje javnog mnjenja) nije zabeležen takav slučaj. Imali smo političare sa tako visokim rejtinzima i ranije, ali niko nije uspeo tako dugo da se održi na tom nivou kao Vučić.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.