Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Magazin

Da li (u Srbiji) postoji recept za dugovečnost?

Najstarija žena sveta danas, Italijanka Ema Morano, rođena poslednje godine 19. veka, kaže da je njena tajna u sirovom jajetu svako jutro, tj. u dva jajeta dnevno. Treba li onda živeti asketski, i odricati se svega, jer ko je čuo da je najdugovečnija osoba na svetu jela salate i sirovo voće i bila zdrava do 119. godine; ili je tajna pak u nečem drugom, nečemu što se zove umerenost?
Zorica Marković
Datum: 22/03/2019

Da li (u Srbiji) postoji recept za dugovečnost?

Foto: Profimedia

Živimo u izvanrednim vremenima. Zahvaljujući medicinskim i naučnim dostignućima koja bi samo za generaciju iza nas zvučala kao naučna fantastika, živimo duže nego naši preci. Danas rođena deca imaju projektovan životni vek za dvadeset godina duži od dece rođene 1925. i mi kao društvo postajemo stariji. Za manje od stoleća, više godina je pridodato životnom veku nego sve godine dodate pre milenijuma evolucije kombinovano. Dug život je neverovatno postignuće zahvaljujući načinu obrade hrane, higijenskim uslovima, čistoj vodi i medicinskom napretku. Ali živeti još duže predstavlja fundamentalni izazov isto koliko i klimatske promene i globalizacija.

Prema statistici, Italijani su izuzetno dugovečan narod, i to, kako se pretpostavlja, iz dva razloga: prvi je što jedu sve sveže i bez mnogo prerađevina -- a mit je da se hrane isključivo testeninama -- što spada u takozvanu mediteransku hranu, i što su vrlo opušteni i umeju da uživaju i u hrani i u životu. Kombinacija ishrane i redukovanog stresa najčešće su pominjani pojmovi kad pričate sa stručnjacima. Novo istraživanje kaže da nedovoljno sna i mnogo stresa mogu da promene rad srčanog mišića i opterete ga do bolesti. Prevelika briga i za zdravlje može da dovede do bolesti, a taj rizik se uvećava za 70 odsto, tvrdi studija norveških naučnika.

"Sve zavisi od toga kako se svakodnevno ponašamo i izbora koje pravimo", kaže Elisa Epel, profesor psihijatrije na Univerzitetu Kalifornija. "Raste broj studija koje pokazuju da starenje nije samo stvar genetike već i načina života." Odlučite da živite bolje i istovremeno ćete odlučiti da budete mlađi. Kad pomislite da se raspadate, psihijatri kažu da će vam se to i dogoditi.

Ipak, proces odumiranja ćelija nije nešto što možemo da kontrolišemo umom. Telomere, krajevi hromozoma koji se prilikom svake deobe ćelije skraćuju i na taj način predstavljaju biološki sat, tj. obeležje genetski programirane dužine života, neumitno nestaju. Procenjuje se da ih imamo duge oko 10.000 baznih parova na rođenju, a svega oko 500 u poznoj starosti. Pitanje je da li postoji način da zaustavimo taj proces skraćivanja ili da napravimo neku vrstu „rezerve"?

Jedan od najdugovečnijih ljudi u Srbiji, glumac Vlasta Velisavljević, kaže da je njegova tajna dugovečnosti ljubav. "Nema jednostavne formule i ne znam šta bih vam rekao jer je to vrlo odgovorna stvar, davati nekome recept za dugovečnost", kaže 90-godišnji doajen. "Mislim da nema određenog recepta. Ali, u mom slučaju, to je uvek bila ljubav. Samo ljubav. Prema životu, okruženju, profesiji, ljudima, voljenima. Za sve je potrebna ljubav, i dodao bih veru. Važno je održati vitalnost duše i uma, a ja sam to postigao jer se bavim takvom profesijom."

Glumci ne žive uvek lagodnim životom, posebno ne u Srbiji, a često smo na njih gledali kao na boeme koji ne vode uredan život. Vlasta Velisavljević kaže da jeste u određenoj meri važan zdrav život, ali ne i neophodan. "Pušenje je jedan od najvećih poroka i neprijatelja dugovečnosti. Ja sam dugo pušio, ali odrekao sam se toga pre 20 godina i mnogo se bolje osećam od tada. Uživao sam u ribolovu, u sportu uopšte, u vožnji kolima, i to je sve važno i sve bih to podveo pod ljubav."

Da li srećni ljudi zaista žive duže? Negde krajem 2015. istraživači su razočarali optimiste i prirodno vedre ljude -- srećni ljudi ne žive duže od onih nesrećnih. Studija objavljena u prestižnom Lancetu, razočarala je mnoge: 720.000 žena učestvovalo je u ispitivanju, i gledajući sreću nezavisno od bilo čega, životni vek se nije menjao. Ali, ono posebno važno za muškarce, kad smo već kod ljubavi -- duže žive oni koji nisu sami.

"Brak, ako ostanete u njemu, zaista je sjajna društvena podrška", kaže Piter Martin, profesor ljudskog razvoja i porodične studije na Univerzitetu Ajova. Imati partnera tokom srednjih godina, kad se hronične bolesti prvi put pojavljuju, predstavlja zaštitu od prerane smrti, prema studiji Martina i koautora iz 2013. godine, objavljenoj u Annals of Behavioral Medicine. Oni su takođe zaključili da ljudi koji nikad nisu bili u braku umiru ranije nego oni u stabilnim brakovima. "Biti u braku važan je faktor u preživljavanju", zaključuje Martin.

Profesorka dr Jagoda Jorga sa Medicinskog fakulteta u Beogradu, specijalista za ishranu, objašnjava da se preporuke za optimalnu ishranu prave sa ciljem da se spreče svi mogući deficiti i bolesti koje su posledica toga, kao što je: ako unosiš dovoljno mleka u doba rasta, nećeš imati osteoporozu u srednjim i poznim godinama, ali i da se spreče bolesti od kojih savremeni čovek najviše umire, kao što su bolesti srca. Zato je i preporučena mediteranska ishrana, kaže profesorka Jorga. "Za nju je dokazano da je najbolja u prevenciji bolesti srca, a niko ozbiljan nije nikad rekao da je to recept za dugovečnost niti da će to sprečiti umiranje od drugih uzroka!"

Ali kako znati šta je dobro ako se preporuke menjaju i ono što je bilo juče, sutra možda neće biti? Slanina je u doba naših baka smatrana sinonimom za zdravlje i dugovečnost, još ako se pomeša sa belim lukom, a danas je Svetska zdravstvena organizacija (WHO) svrstava u rizičnu vrstu hrane po naše krvne sudove. Fruktoza je, na primer, gurana kao najbolji šećer, da bi se ispostavilo da je opasnija od bilo kojeg drugog. Jagoda Jorga objašnjava da je tu kumovala prehrambena industrija koja je gurala fruktozni sirup u sve i svašta.

"Medicini je bilo potrebno nekoliko decenija da konstatuje mnoge loše posledice tako enormno velikog unosa fruktoze i to je, nažalost, uvek tako -- posledice nepravilne ishrane nisu kao kijavica da se ispolje odmah, nego je potrebno i kod pojedinca neko vreme da se efekti ispolje", kaže dr Jorga i dodaje da je sada aktuelna priča sa trans-mastima zbog koje su se dosetili proizvođači da umesto parcijalno hidrogenizovanih ulja ubace kompletnu hidrogenizaciju, što bi u prevodu bilo: pravim nove zasićene masti!

"Zakon im to ne brani, a marketing je čudo. Niko od ozbiljnih stručnjaka nije ni konsultovan a kamoli da stoji iza takvih tehnoloških rešenja, samo će u neko dogledno vreme biti polako saopštavani novi rezultati koji moraju da budu u takvom broju da medicina uspe da se izbori sa ekonomskom logikom i profitom."

Slično je i sa integralnim hlebom, koji je uvek preporuka, ali sve one oznake da su lekoviti, da su hrono, tonus posebni i zbog svoje čudotvornosti zato i skupi, to je zloupotreba, kaže naša sagovornica. Mi ne možemo da proverimo sve te namirnice, ali ozbiljna inspekcija u ozbiljnoj zemlji mogla bi da kontroliše verodostojnost sastava, a ne samo njegovu bezbednost. I tu se vraćamo na početak -- ne samo kako živimo, nego i da li to što unosimo u sebe jeste ono što nam kažu. Doduše, očekivana dužina životnog veka do kraja ovog veka biće sto godina. S druge strane, onkolozi tvrde da će taj porast dužine životnog veka značiti i više bolesnih od raka, jer se, sa starenjem, rizik od dobijanja kancera uvećava.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.