Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Velike priče

Magazin

Menjanje gena. Transplantacija uterusa. Tri biološka roditelja. Kako vam to sve zvuči?

"Ne želimo dizajniranu bebu, ne želimo da se igramo Boga. Samo želimo najzdravije dete koliko je to moguće", kaže psiholog Šeli Beverli
Piše Zorica Marković, arhiva Nedeljnika
Datum: 22/03/2019

Menjanje gena. Transplantacija uterusa. Tri biološka roditelja. Kako vam to sve zvuči?

Foto: Profimedia

Pritisak da neko dobije dete može da bude ogroman, a nemogućnost da ga ima da postane neprolazna bol. Neki zaista isključivo žele svoju biološku decu, a nauka iz godine u godinu napreduje do neslućenih granica. Ono što je nekada bila naučna fantastika, danas je stvarnost. Prevazišli smo prihvatanje veštačke oplodnje koji je postojao osamdesetih, pa i strah od samih genetskih istraživanja. Danas, postoje druge dileme, iako se uvek postavlja pitanje etičnosti. Može li nauka da pomiri želju za roditeljstvom i etiku? Novi pristupi u istraživanju i napredak u medicini promenili su način na koji se borimo sa (ne)plodnošću, javljaju se novi načini da neko postane biološki roditelj, ali prepreka i dalje ima.

Kada je Noa Šulman doao na svet nekoliko dana posle Božića 2016. godine, Kristel i Evan nisu imali razlog da budu zabrinuti roditelji jer su i trudnoća i porođaj protekli kako treba. Ali, nakon nekoliko dana, Noa je počeo da gubi na težini, nije sisao, bio je letargičan. Lekari su uveravali roditelje da je sve u redu, i da su oni samo previše osetljivi jer je Kristel medicinska sestra a Evan tehničar, i imaju sindrom roditelja medicinara s prvim detetom.

"Okarakterisali su nas kao neurotične roditelje", kazao je Evan za magazin Tajm.

Ali, kada je počeo da se guši, ispostavilo se da je Noa morao da ostane u bolnici na nekoliko meseci, jer je doživeo srčani udar i imao nekoliko napada. Patio je od retkog genetskog poremećaja koji pogađa njegove mitohondrije. One postoje u skoro svakoj ćeliji u organizmu i proizvodi energiju za sve što ćelija radi, ponašajući se kao molekularna baterija tela. Imaju svoj DNK i kad postoje mutacije mogu da izazovu gubitak sluha, dijabetes, slabost mišića, napade i srčane probleme. Ne postoji lek, jer nije moguće popraviti ili izmeniti pogođeni gen korišćenjem genske terapije. Tri meseca kasnije, Noa je preminuo.

Da bi gubitak bio još veći, Šulmanovi su dobili preporuku da ne rade na biološkom potomstvu jer bi svaka trudnoća donela sigurnu bolest bebe, i bio bi to pravi rulet jer niko ne zna koliko bi dete bilo bolesno. Oni, međutim, nisu odustajali od biološke dece. Tada su čuli za MRT ili terapiju zamene mitohondrija, obećavajući inovativni način lečenja koji bi roditeljima kao što su Šulmanovi pomogao da imaju zdravu decu. Suština je da se uz MRT menja samo mutirana mitohondrija i to zdravom DNK mitohondrije uzetom od donora, dok DNK bioloških roditelja ostaje netaknut. Kod ovakve vrste vantelesne oplodnje ide se još dalje pa se ne kombinuje genetski materijal samo dve osobe, već i uvođi manja količine DNK uzete od treće osobe.

"Probijamo granice koje nikada ranije nisu prelažene", rekao je dr Mišio Hirano, medicinski direktor laboratorije za molekularnu genetiku na Kolumbiji, koji želi da izvede MRT na Šulmanovima u okviru studije.

Roditeljima sa problemom kao Šulmanovi i naučnicima koji rade na tome ovo je mnogo prihvatljivije nego zakonodavcima koji treba to da odobre (a još ne odobravaju). Stvar je u tome da taj embrion ima tri različita izvora DNK i to je sasvim novi i neuobičajeni koncept.

Genske terapije koje se koriste za lečenje raka i još nekih bolesti primenjuju se jer uključuju samo one koji primaju terapiju, i donosioci odluka su mnogo strožiji kada je reč o zameni jajnih ćelija, sperme ili embriona, uzimajući u obzir da se te modifikacije mogu preneti na buduće generacije, i nisu baš spremni da prihvate društvene posledice takvog naučnog skoka.

Ali, istraživači koji se bave time kažu da je vredno nastaviti s istraživanjima jer boje razumevanje mitohondrija može da dovede do novih rešenja za neplodnost a koja mogu da imaju benefite čak i za ljude koji nisu pogođeni probemima s mitohondrijama. Postoje dokazi, na primer, da reaktivacija mitohondrija može da popravi kvalitet i funkciju starih jajnih ćelija (istraživanje na Nortistern univerzitetu). To bi moglo da za skoro 80 odsto uveća šanse za začeće kod starijih žena koje imaju problem sa proizvodnjom dovoljnog broja zdravih jajnih ćelija da bi zatrudnele veštačkom oplodnjom.

"Zaista menjamo pejzaž mogućnosti za one koji žele bebu", kaže Džonatan Tili, šef biološog odeljenja na Nortistern univerzitetu.

Stvar je u tome da takav način smanjuje rizik od mitohondrijalne bolesti kod sledeće generacije, dok drugi način - uzimanje zdrave ćelije od donora (tj. treće osobe) ili poomenuti MRT - potpuno eliminiše taj rizik.

Čak ni Amerika još nije otvorena za tako nešto, pa dr Hirano mora da koristi privatne fondove za studije MRT, a čak i tada, ne sme da prenese takav embrion u ženu i da je oplodi, banalno rečeno.

Menjanje gena roditelja u samim jajnim ćelijama, spermi ili embrionima može teoretski da omogući mogućim roditeljima da izaberu šta žele a šta ne žele da njihovo buduće dete ima, uključujući i boju očiju ili visinu, do mnogo komplesknijih stvari kao što je inteligencija ili atletske sposobnosti. Oni koji imaju problem kao Šulmanovi, međutim, veruju da bi to moglo da pomogne u boljem razumevanju koliko takve genske intervencije mogu da budu životospasavajuće.

"Ne želimo dizajniranu bebu, ne želimo da se igramo Boga. Samo želimo najzdravije dete koliko je to moguće", kaže psiholog Šeli Beverli iz Tasmanije, koja je i sama probala PGD, neuspešno (što znači da joj preostaje MRT). Godina 2015. bila je prva i poslednja u Velikoj Britaniji kada su istraživači započeli studiju koriteći MRT, da bi pomogli roditeljima s tom bolešću da dobiju zdrave potomke. Opreznost u izvođenju takve studije i njenom proširenju na parove van VB i pravilno publikovanje u naučnim časopisima da bi i drugi doktori naučili iz takvih slučajeva, važna je posebno što je doktor Don Zang iz Njujorka 2016. godine doneo na svet prvo dete ikada rođeno uz pomoć trećeg DNK, i to u Meksiku, dečaka, a usledila su još neka, pre svega u Ukrajini.

Roditelji najčešće preteruju kada o svom detetu govore kao o čudesnom, ali jedno, tj. dva deteta u Americi zaista su rođena čudom, iz presađene materice.

Rođene jednog dečaka zaista je obeležilo istoriju jer je u novembru 2017. žena sa transplantiranom matericom, carskim rezom rodila dečaka. Sve je počelo kada je ova žena sa šesnaest godina saznala da ima redak poremećaj Mejer-Rokitanski-Kester-Hauzerov sindrom, što znači da je rođena bez materice. U to vreme nije postojala takva opcija pa je uglavnom krila svoj problem. Kada je srela čoveka svog života, on nije oklevao da je oženi. Međutim, počela su pitanja "kada ćete dobiti decu" i ona je zapala u depresiju, zbog čega je potražila i pomoć psihoterapeuta. A onda, posle godinu dana terapija, terapeut joj je doneo članak: američke bolnice započinju sa probnim transplantacijama materice.

Godine 2014. bolnica u Geteborgu postala je prva koja je započela sa probama transplantacija sa živih donora. Devet žena, sve u tridesetim godinama, bez uterusa, podvrgnute su operacijama. Bio je to uspeh, ali ako nije mogao da se primeni u svetu, ne bi vredeo ništa. Dr Džulijano Testa, šef odseka za abdominalnu transplantaciju u Univerzitetskom medicinskom centru Bejlor u Dalasu odmah se zainteresovao. "Prelazak sa organa koji spasavaju život na one koji proizvode život zaista je bilo fascinantno za mene", kaže dr Testa.

Okupio je tim vrhunskih strunjaka, i pozvao žene koje žele da im bude donirana materica, kao i one koje bi želele da je doniraju. "Kada donirate bubreg, to radite da biste pomogli nekome da živi duže i da prekine sa dijalizom. Ove žene, doniraju iskustvo."

U septembru 2016. bolnica je izvela četiri prve transplantacije u periodu od dve nedelje, ali tri su ubrzo otklonjene jer se pokazalo da organi nisu imali normalan protok krvi. Iz tog jednog uspelog presađivanja, rodio se dečak. "Kliše je da ne znate koliko možete da volite nekoga sve dok ne držite tu bebu u svojim rukama", kaže majka ovog mališana.

Majka je dobila matericu od medicinske sestre Tejlor Siler koja je već imala dvoje dece i želela je da još neko dobije šansu da oseti majčinstvo. Takvi donori prolaze detaljne fizičke i mentalne testove pre nego što im bude dozvoljeno da učestvuju u probama. Onda se podvrgavaju petosatnoj operaciji uklanjanja materice, i oporavljaju se za oko 12 nedelja. Isto toliko traje i operacija "usađivanja" kod druge pacijentkinje, ali je potrebno da prođe oko četiri do šest nedelja da bi pacijentkinja dobila prvu menstruaciju. Ako je presađivanje uspešno, ona biva podvrgnuta vantelesnoj oplodnji tri do šest meseci od operacije.

Sve je to delikatan i kompleksan proces i pošto sam organ nosi sa sobom rizik od infekcije i zahteva uzimanje tableta protiv odbijanja organa koji nimalo nisu bezazleni, ubrzo posle porođaja materica bude uklonjena. Silerova i žena kojoj je donirala matericu razmenile su pisma na dan opericacije, i na dan kada je zatrudnela. Srele su se nekoliko nedelja nakon dečakovog rođenja i od tada su njihove porodice bliske.

U decembru 2018. godine u Brazilu rođena je prva beba iz materice od donora koji je preminuo. Do sada se preko 400 žena prijavilo u Bejlor programu kao donorke, i još oko 1.000 kao kandidatkinje za transplantaciju. Oko 800 je prošlo kompletne provere. Iz novih proba, u februaru 2018. rođena je zdrava devojčica, a još nekoliko žena je u različitim fazama pokušaja da zatrudne. Presađivanja su skupa i koštaju oko 200.000 po osobi, i ne pokriva ih osiguranje, iako bolnica pokriva troškove kao klinička ispitivanja. Još smo daleko od toga da to postane ubičajeni postupak, ali će bolnica nastaviti da prati razvoj dvoje dece, a ovo može da bude početak novog polja lečenja neplodnosti. "Najbolji osećaj na svetu bilo je čuti je kako plače po prvi put, i blagosloveni smo što je imamo", rekla je druga mama koja je nedavno pisala prvoj: "Možeš li da veruješ da smo obe mame?"


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.