Da li želite da preuzmete Nedeljnik android aplikaciju?

DA | NE

Zdravlje

Zanimljivosti

Zašto je sunčeva svetlost dobra za vas

Neke studije predviđaju da sunčeva svetlost može da reguliše proizvodnju ćelija krvi iz koštane srži. Potrebno je više istraživanja u ovoj oblasti, ali ovo je posebno značajno zbog transplantacije koštane srži pacijentima koji boluju od kancera kako bi u pravo vreme od donora dobili neophodne ćelije i povećali šanse za oporavak
Prevela Marija Božić
Datum: 22/08/2017

Zašto je sunčeva svetlost dobra za vas

Foto: Profimedia

Još je Hipokrat verovao da promena godišnjih doba utiče na zdravlje i da je ključno koliko vremena provodimo na dnevnoj svetlosti u različito doba tokom godine. Mnogo vekova kasnije, jasno je da ipak postoji nešto u vezi s tim. Ljudi provode mnogo vremena unutra, ispred računara i TV ekrana, a naučnici su proučavali kako sunčeva svetlost utiče na različite sisteme organa u telu.

Najzanimljiva veza je između dnevne svetlosti i stanja koje se opisuje kao sezonska depresija u SAD. Termin je skovao dr Normal Rozental sa Univerziteta Džordžtaun i opisuje kao letargiju i osećanja tuge i beznađa koja dolaze kad vreme natera ljude da provode više vremena u zatvorenom prostoru i kad su male šanse da se bude izloženo prirodnoj svetlosti. Rozental je utvrdio da, iako nedostatak sunčeve svetlosti ne utiče jednako na sve ljude, ipak postoje oni kojima i male količine sunčeve svetlosti ujutru mogu da pomognu, podignu stepen energije i poprave raspoloženje tokom celog dana.

Studije u kojima su proučavani radnici koji rade po smenama, takođe pokazuju da sunčeva svetlost utiče na raspoloženje. Nedostatak prirodne svetlosti, buđenje u toku noći, izlaganje veštačkom svetlu, mogu da unište metabolizam. Mogu da imaju domino efekat na skoro sve kako se razlaže energija iz hrane, koliko je jak naš imuni sistem i širok spektar moždanih hemikalija i drugih supstanci koje doprinose raspoloženju, težini tela i energiji. Ljudi koji konstantno rade noćne smene, imaju tendenciju da budu teži od ljudi koji ne rade noću. Postoje dokazi i smatra se da ljudi koji rade noću i nisu izloženi dnevnoj svetlosti mogu da proizvode manje melatonina, hormona koji zavisi od svetlosti.

Normalno, ljudi proizvedu manje melatonina tokom večeri dok se telo priprema za spavanje. Više svetlosti tokom jutra dovodi do smanjenog nivoa melatonina, ponovo. U zimskim mesecima kad su dani kraći, nivo melatonina može ranije ili kasnije da dostiže vrhunac u toku dana, što može da dovede do promena raspoloženja. Studije u kojima je proučavan rad po smenama, takođe su utvrdile da manji nivo melatonina može da prouzrokuje manje važnih hemikalija koje telo koristi kako bi popravilo DNK. To bi potencijalno moglo da dovede do mutacije ćelija koje izazivaju rak.

Neke studije predviđaju da sunčeva svetlost može da reguliše proizvodnju ćelija krvi iz koštane srži. Potrebno je više istraživanja u ovoj oblasti, ali ovo je posebno značajno zbog transplantacije koštane srži pacijentima koji boluju od kancera kako bi u pravo vreme od donora dobili neophodne ćelije i povećali šanse za oporavak. Utvrđeno je, u nekim drugim istraživanjima, da rizik od odbacivanja transpantirane koštane srži može da se izbegne uz pomoć ultraljubičaste svetlosti. Naučnici koji su proučavali miševe kojima je transpantirana koža, utvrdili su da je tretman transplantiranih ćelija UV zracima eliminisao grupe ćelija koje su odgovorne za odbacivanje kože.

Najjači je uticaj sunčeve svetlosti na raspoloženje, kad je reč o medicini. Istraživanja se uglavnom fokusiraju na hemikaliju koja je u direktnoj vezi sa raspoloženjem, viši nivo serotonina povezan je s boljim raspoloženjem, osećajem zadovoljstva i smirenosti, a niži sa depresijom i anksioznošću. Radi se na tome da mnogi antidepresivi povećavaju nivo serotonina u mozgu. Jedna australijska studija koja proučava nivo hemikalija u mozgu otkrila je da je nivo serotonina veći tokom sunčevih dana nego oblačnih. Taj efekat traje bez obzira da li je hladno ili ne. Druga istraživanja pokazala su da, ljudi koji su umrli tokom leta, kad su dani duži, a nisu imali problema s psihom, imali veći nivo serotonina nego ljudi koji su umrli zimi kad je manje sunčeve svetlosti.

Drugo zanimljivo istraživanje, ovog puta o ljudima koji koriste solarijume, nagoveštava da ultraljubičasto svetlo može da izazove osećaj euforije i to objašnjava zašto su neki ljudi zavisni. Takođe, UV zračenje može da potisne melanocite, ćelije koje proizvode tamni pigment u koži, oslobađa se endorfin, zadužen za dobar osećaj. Ali veza još uvek nije jasno utvrđena. To bi značilo da bi ovo bio dobar tretman za ljude koji boluju od depresije i imaju niži nivo serotonina. Ovo bi moglo da bude od koristi nekim ljudima, ali da li je terapija svetlošću za ljude koji nemaju sezonsku depresiju, nije utvrđeno. Studije nisu pronašle razliku u depresiji između predela s manje i više sunca. Stopa samoubistava raste kako su dani duži, a opada kako su kraći.

Dok svetlosna terapija može da poboljša raspoloženje kod ljudi u SAD na nekoliko dana, možda će biti potrebno i nekoliko nedelja da bi svetlost imala uticaj na one koji boluju od depresije koja nije sezonska. Doktori još ne mogu da propisuju ovakve terapije, ali ako ste posle par sati sedenja za stolom umorni, ne bi škodilo da potražite malo sunčeve svetlosti.


Ukupno komentara: 0



Sva polja su obavezna.